Izvor: Politika, 15.Avg.2010, 12:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Najbizarniji slučajevi šverca

BEOGRAD– Šverceri su sve maštovitiji u pokušajima da nadmudre i prevare carinike, koji danas na graničnim prelazima neretko prisustvuju situacijama nalik na scene iz akcionih filmova.

Na skrovitim mestima carinici pronalaze sve - od hrane, lekova, narkotika, automobila, novca i životinja do delova za avione.

„Maštovitost u pokušajima krijumčarenja nema granica. Droga se švercuje kao na filmovima - određena količina se guta, pa se po prelasku državne granice uzimaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << laksativi, izbacuje iz organizma i tako dolazi na tržište”, ispričao je Tanjugu načelnik Odeljenja za sprečavanje krijumčarenja Uprave carina Predrag Đurović. To je, prema njegovim rečima, samo jedan od bizarnijih načina šverca.

„Gutači droge” sve češće se mogu sresti u avionima, koji su postali „raj” za krijumčarenje sitnica, ali velike materijane vrednosti - dijamanata, nakita, mobilnih telefona, satova...

Međutim, i srpski carinici „konja za trku imaju”.

Pre nekoliko meseci, na Aerodromu „Nikola Tesla” sprečen je pokušaj šverca skoro tri kilograma kokaina, skrivenog u akustičnoj gitari, koji je doputovala iz Dominikanske Republike, letom preko Pariza. Nekoliko kilograma droge Francuzima je - „promaklo”.

Lista zaplenjenih proizvoda na beogradskom aerodromu „obogaćena” je oralnim gelom za potenciju „kamagra”, koji potiče iz Indije, a po sastavu i dejstvu odgovara mnogo skupljoj i poznatijoj „vijagri”.

Putnik, koji je preko Istanbula za Beograd doputovao iz Iraka, imao je, prema proceni carinika, znatno više „kamagre” nego što je dozvoljeno, odnosno više nego što mu je potrebno za „ličnu upotrebu”.

„Predmet šverca i krijumčarenja je sve ono na čemu može da se zaradi od hrane, odeće, obuće, tehnike, automobila, droge, novca, cigareta, lekova, alkohola do delova za avione”, naveo je Đurović.

Tezu da se „najhrabriji” odlučuju za krijumčarenje droge, posredno je potvrdio i Đurović koji je podsetio da se Srbija nalazi na, takozvanoj, balkanskoj ruti šverca narkotika. Kritični, ali ne značajno više od ostalih, su izlazi iz zemlje prema zapadnoj Evropi, Hrvatskoj, prelaz kod Dimitrovgrada, kao i administartivna linija sa Kosovom.

Prema rečima Đurovića, u poslednje vreme šverc cigareta je ponovo postao veliki problem, jer su one u Srbiji jeftinije nego u državama regiona, pa ta razlika švercerima donosi dobru zaradu.

Cigarete „putuju” ka zemljama Evropske unije - Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj... organizovano i stihijski, pa i „zelenim graničnim pojasom”.

U saradnji sa rumunskim kolegama srpski carinici su nedavno nedaleko od graničnog prelaza Vatin, kod Vršca, sprečili pokušaj nelegalnog „prebacivanja” 2.000 boksova „fasta”. Šverceri su uhvaćeni „na delu” - na srpskoj strani u žbunju je pronađeno četiri kartona (50 boksova) cigareta, a preostalih 36 bilo je već utovareno u zaprežna kola na rumunskoj strani.

Đurović je ukazao da se „na crno” uvozi i brendirana roba, ali da je većina poznatih robnih marki preko Odeljenja za zaštitu intelektualne svojine u Upravi carina zaštitila svoje interese. Ipak, šverceri vešto „prate trendove” i „osluškuju” tržište, a često u zemlju dopreme garderobu bez oznake, pa je onda „markiraju”.

Tekstil je najčešće poreklom iz Turske, Indije i Kine.

U Beogradu je, nedavno, otkriveno oko 60.000 neprijavljenih kaiševa, a gotovo polovina je imala oznake poznatih svetskih brendova ''Versace'', ''Guči'' i ''Emporio Armani'', pa se sumnjalo u povredu prava zaštite intelektualne svojine.

Đurović je naveo da šverceri „robu” skrivaju u rezervoarima, flašama, prašku za veš, sendvičima, ambalaži od soka..., a svojevremeno su zaplenjeni stereoidi sakriveni u knjizi Jevanđelja.

Međutim, nemaju svi krijumčari razvijenu maštu, pa tako carinicima nije bilo teško da pronađu „Svarovski” kristale „sakrivene” u koferu sa garderobom.

U strahu da će ih trema „odati” na granici, šverceri pribegavaju različitim tehnikama kako bi prevarili carinike, pa tako neki od njih pred dolazak na prelaz popiju lekove za smirenje ili rasplaču mališane, sa kojima putuju, da bi „prošli preko reda”.

U Upravi carina navode da su brodovi „pogodni” za šverc nafte, putnički automobili i kamioni za „sve i svašta”, dok se autobusom i vozom najčešće „prenose” cigarete.

Šverceri su vozom pokušali u Srbiju da „prebace” i opremu za kontrolu ispravnosti mernih i upravljačkih uređaja na avionima, vrednosti oko 20.000 evra, ali je taj pokušaj osujećen na Železničkoj stanici Šid.

Krijumčari se i novac.

Najpoznatiji je slučaj iz 2004. godine kada je na Gradini zaplenjeno tri miliona evra, a na istom graničnom prelazu nedavno sprečen i pokušaj šverca 100.000 falsifikovanih američkih dolara, skrivenih na dnu kartonske kutije, dobro „zakamufliranih” starim novinama i sitnim alatom, koji je pronađen u gepeku automobila.

Na državnim granicama često „ostaju” i zaštićene životinjske i biljne vrste, koje su, kao i umetnine, neretko predmet šverca, a svojevremeno je veliku medijsku pažnju izazvala zaplena sedam izuzetno vrednih slika na Aerodromu „Nikola Tesla”.

Naime, Zemunac, koji je doputovao letom iz Kopenhagena, pored carinika je pokušao da „provuče” dela poznatih autora Petra Lubarde, Milana Konjovića i Jefte Perića, za koje je tvrdio da su njegovo vlasništvo i da ih je pre nekoliko godina izneo iz zemlje. Na njegovu žalost, kažu u Upravi carina, tu tvrdnju nije potkrepio i odgovarajućim dokazima.

Đurović je naglasio da više faktora utiče na to koliko će kontrola putnika biti detaljna, a carinici kažu da je intuicija presudna.

„Tu je više faktora, od analize rizika, preko softevresko rešenja za praćenje robe, kamiona i porekla proizvoda, obaveštajni rad, kao i razmena podataka sa drugim državnim organima i carinicima”, objasnio je, a ponekad, kažu u Carini, ima i dojava.

Tanjug

objavljeno: 15/08/2010

Nastavak na Politika...

Press: Iz dnevnika carinika: Od „gutača droge" do steroida iz Jevanđelja