Izvor: Politika, 12.Apr.2014, 16:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lek protiv gripa više izvikan nego koristan

Srbija, za razliku od Velike Britanije, nije potrošila ogromne sume za zalihe zbog besparice. – Pritisci farmaceuta na lekare

„Tamiflu”, lek za kojim je vladala prava jagma 2009. godine, kada je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila pandemiju svinjskog gripa i kada se tražila kutija više a države su ga kupovale na veliko često i ne pitajući za cenu, prema tvrdnji nekih naučnika, ne deluje. U poznatom medicinskom časopisu „The British Medical Journal”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za ovaj lek se tvrdi (kao i za još jedan antivirusni lek istog mehanizma dejstva) da ne ublažava simptome, ne suzbija infekciju i ne sprečava komplikacije. Dodaje se da on zapravo samo skraćuje period bolovanja, umesto uobičajenih sedam dana na 6,3 dana kod odraslih i 5,8 dana kod dece.

Mnoge zemlje su u vreme pandemije svinjskog gripa izdvojile ogroman novac da bi nabavile ovaj lek. Preuveličavanje rasprostranjenosti virusa H1N1, nepotrebno trošenje velike sume javnog novca i izazivanje neopravdanih strahovanja, bila su tri glavna argumenta optužbi na račun SZO i evropskih zdravstvenih institucija u zaključku Rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koja je još u junu 2010. usvojena u Strazburu. Tada su evropski parlemantarci zaključili i da su predstavnici farmaceutskih kompanija uticali na donošenje nekih od najvažnijih odluka vezanih za pandemiju.

U Srbiji je ovih dana počelo suđenje optuženima da su vakcine protiv gripa nabavljali na nezakonit način i tako oštetili budžet Srbije. Velika Britanija je izdvojila samo za antivirusne lekove više od pola milijarde funti, a za njom nisu zaostajale ni bogate evropske zemlje. 

Srbija je pandemiju gripa dočekala sa 75.000 doza antivirusnih lekova. Od većih troškova za ovaj lek spasili su nas opreznost lekara i stav da se ne daje svakom ko je dva puta kinuo, ali i činjenica da u kasi nije bilo novca za razbacivanje.

Građani su tražili da država nabavi još „tamiflua”, a tadašnji ministar zdravlja profesor dr Tomica Milosavljević je objašnjavao da je obezbeđena rezerva lekova za jedan odsto stanovništva, što je bila preporuka Svetske zdravstvene organizacije, kao i da nema potrebe da građani sami kupuju „tamiflu” koji će držati u fioci kućne apoteke. Lekari koji su tih dana lečili obolele od gripa uvereni su da je taj lek ipak bio od koristi.

– Bilo je opravdano i onda i sada davati ovaj lek kod najtežih bolesnika, kod onih sa komplikacijama i kod osoba iz rizičnih grupa. Tada je bio efikasan, a pacijentima sam ga davao sa oprezom, kao što dajem i svaki drugi lek. Posmatrano na ukupan broj obolelih od gripa tada, kod 40 odsto bilo je opravdano i obavezno dati ovaj lek. Kod onih sa lakšom kliničkom slikom bolesti, koji su grip nosili na nogama, nisam siguran da je trebalo da ga uzimaju. Bojim se da je upravo zbog te velike primene u svetu došlo do rezistencije, to jest neosetljivosti na ovaj antivirusni lek – kaže za „Politiku” profesor dr Milorad Pavlović koji je tada na Infektivnoj klinici Kliničkog centra Srbije u Beogradu vodio Odeljenje izolacije.

Dr Pavlović kaže da nije pristalica rasipanja leka i davanja ovakvog antivirusnog leka nekome ko malo kija i kašlje, a reč je o mladoj i snažnoj osobi. Takvi će bolest preboleti i bez leka, jer, kako kaže, svaki je lek pomalo i otrov.

– Davao sam ga onim najtežim, ležećim pacijentima i dobro je delovao. Kod najtežih je smanjio smrtnost i teške komplikacije i taj lek je vredeo – kaže ovaj infektolog, prisećajući se da je cela priča koja je pratila „tamiflu”, pa i naprasno produženje roka trajanja, kod građana izazivala nepoverenje.

Epidemiolog u penziji i veliki poznavalac virusa gripa dr Radmilo Petrović kaže da su naši lekari pravilno postupali što su lek propisivali oprezno. Dr Petrović za „Politiku” kaže kako je u jeku kampanje za ovaj lek širom sveta, zbog jedne takve izjave dobio telefonski poziv proizvođača, to jest zastupnika za Evropu – poručili su mu da pazi šta govori o ovom leku.

– Ovaj lek ne treba davati bez velike nužde, tek kada se kod pacijenta dokaže laboratorijski prisustvo virusa gripa i kada pacijent ima više od 65 godina, sa oboljenjima srca ili pluća. Reč je o drugoj generaciji antivirusnih lekova za grip. Bilo je izveštaja o neželjenim dejstvima u vidu depresije, oboljenja bubrega, mučnina i glavobolja. Zato treba dobro izvagati kome ga dati. Mlađi od 65 godina i zdrave osobe ne bi trebalo da uzimaju antivirusne lekove protiv gripa – smatra dr Petrović.

Zbog svinjskog gripa u Srbiji bolnički je lečeno ukupno 6.021 osoba. U bolnicama je umrlo 137 osoba, a od tog broja 10 su bile trudnice. 

Olivera Popović

objavljeno: 12.04.2014.
Pogledaj vesti o: Antivirusi

Nastavak na Politika...