Izvor: Politika, 25.Jun.2010, 00:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rokfeler centar

Skup od devetnaest oblakodera između Pete i Sedme avenije u Njujorku, mesto susreta najbogatijih i onih sa dna društvene lestvice

Njujorčani kažu Rokefeler – zvuči kao kocke leda kad padaju u čašu. Valjda oni znaju kako pravilno treba izgovoriti ime sugrađana koji nisu najbogatija porodica na planeti, ali su odavno simbol bogatstva. „Šta to gledaš, nisam bre, Rokfeler”, čuje se i danas ispred izloga boljih beogradskih radnji. Kako stvari stoje, balkanskim muževima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Rokfeler je već nekoliko generacija dobar izgovor da ženama ne kupuju skupe stvari.

Kada je potpisnik ovog teksta obilazio Rokefeler centar (nazovimo ga i mi tako „kockasto”) zastao je zadivljen pred žanr scenama građanskog spokoja. Bio je april, polusunčan dan, službenici su izašli na pauzu. Pored kaskadne fontane, pune figurina vodenih patuljaka, službenici su pravednički žvakali sendviče. Da je bila zima, tu bi bilo još i na stotine klizača. Zimi radi klizalište ispred ulaza u „GE building” središnju zgradu Rokefeler centra. Ali i u aprilu službenici na pauzi su uživali u zelenilu i zlatnoj skulpturi Prometeja, koja zrači sigurnošću. „Na pravom ste mestu, ovo je tačka iz koje se podiže planeta”, poručuje skulptura letećeg Prometeja. Napravljena je od žeženog zlata, onako bogato. Nije se štedelo, ni na mermeru i slapovima vodoskoka. „Ovde je moć Amerike, moć sveta”, kao da se čuje kad se duže sedi ispred „Prometejevog zlatnog leta”.

U ogromnom holu glavnog zdanja nastavljaju se prizori moći vodeće nacije sveta. Monumentalna ogromnost hola, oslikana je muralima Hose Maria Serta - Američki progres i Sadašnje vreme. Avioni, fabrike, radnici u gigantskim proporcijama, spomen su na doba industrijalizacije u kojem je Amerika isprednjačila ostatku sveta. Sert je ovaj mural uradio posle poznatog sukoba između Nelsona Rokfelera i meksičkog slikara Dijega Rivere, 1933. godine. Rokfeleri su iznajmili Dijeogovu svetsku slavu muraliste da oslika njihovu veličinu nosilaca idustrijskog progresa, a ubeđeni markista Rivera je pored radnika i mašina doslikao i Lenjinovu glavu. Rokfeler nije imao ništa protiv radničke klase, ali Lenjin – to je bilo već previše. Umetnik je odbio da prekreči glavu vođe koji poziva „prezrene na svetu da ustanu”. Rivera je isplaćen a njegov mural je uništen.

Ali poniženih i bednih i te kako ima u Rokfelerovom centru. Kada smo se spustili u podrumski ekspres restoran,  videli smo bunjuelovski prizor – nekoliko prosjaka je zaposelo svojim crnim kesama po četiri stolice za stolom!!! Odakle beskućnici u Rokfelerovom restoranu? Odgovor se krije u odluci grada Njujorka, da svaka kompanijska zgrada na Menhetnu mora da ima neki javni sadržaj. Obično su to restorani, ali ima i „klajmbing vola” (zida za planinarenje), skvoš terena, galerije. Rokfelerov restoran nije samo otvorenog tipa, pa u njega može da uđe ko želi, nego važi i za najjeftiniji na Menhetnu. Otuda navala beskućnika. Piju filter kafu za dolar. Dok smo seli prekoputa, misli su nam skrenule ka uništenom Riverinom muralu. Lenjinova ćelava glava se pojavila između crnih kesa beskućnika. Riverin mural, tako, živi i posle uništenja.

Nenad Novak Stefanović

objavljeno: 25.06.2010.

Nastavak na Politika...