Izvor: Politika, 13.Dec.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za sigurniju starost

Tek oko dva odsto stanovnika Srbije uplaćuje u 10 dobrovoljnih penzijskih fondova, u kojima je više od 160.000 članova

Trenutno 2,1 odsto stanovnika Srbije uplaćuje za dodatne penzije u devet društava i 10 dobrovoljnih penzijskih fondova. Da bi doprinela povećanju broja korisnika, kojih je sada više od 160.000, i upoznavanju ljudi da tim vidom štednje osiguraju veće penzije od onih koje će im ubuduće isplaćivati država, NBS je izdala i 184 licence. Jer, penzijegarantovane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od države, hteli to da priznamo ili ne,svešće se na socijalnu pomoć nedovoljnu za pristojan život. To se oseća danas, a sutra će biti još teže. Veće ulaganje u dobrovoljne penzione fondove, čija je imovina povećana na 4,4 milijarde dinara,umanjiće probleme jer teret ne bi snosila samo država.

Razvoj trećeg stuba penzijskog sistema je započeo bez ulaganja države, a Srbija je među poslednjima donela zakon o DPF u aprilu 2006. Dodatni razvoj dobrovoljnih penzionih sistema je otežan.Poreska olakšica iznosi 3.303 dinara, tržište hartija od vrednosti je nerazvijeno, zakonom zacrtane kategorije investiranja NBS ne može da prilagodi aktuelnim uslovima, građani nisu dovoljno edukovani, a i država ima podeljen stav o razvoju te „industrije”. Ipak, prikupljena sredstava u fondovima pozitivno deluju na razvoj tržišta kapitala, iako je potrebno razviti i dodatne finansijske instrumente, kako bi se novac usmerio u investicije preko tržišta.

Koliko jevažno ulagati u dobrovoljne fondove potvrđuje i podatak da je Srbija je sa 1,6–1,75 zaposlenih na jednog penzionera na 4–5. mestu najstarijih nacija u svetu. Od 2003. do 2008. država je iz budžeta uplatila u Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje oko 565 milijardi dinara, što je više odukupnog privatizacionog prihoda u istom periodu za oko 502 milijarde dinara.

– Postojeći model penzija je neodrživ. Sistem se krpiiz budžeta, a pored toga se sprovode i prelazna rešenja poput preuzimanja sredstava fonda samostalnih delatnosti – istakao je guverner Radovan Jelašić povodomreformi penzijskog sistema uz očekivanje da će, kao što je to dogovoreno sa MMF-om, „vlada u 2009.sprovesti reformu koja će usaglasiti interese penzionera, poslodavaca i poreskih obveznika”.

– Ponovo se o penziji pričalo u političkom a ne u ekonomskom kontekstu. Još od početka tranzicije pitanje penzija nas prati kao avet i nije prošla nijedna godina a da se u regulativi nešto ključno nije izmenilo. Nažalost, do sada je to retko dovelo i do suštinskog boljitka – istakao je Jelašić.

Zahvaljujući konzervativnoj investicionoj politici, i sa manje od 12 odsto imovine uložene u akcije, imovina dobrovoljnih penzijskih fondova ostala je sačuvana i za vreme najvećih turbulencija na tržištima. Društva za upravljanje nisu bila deo panike koja je od kraja septembra zahvatila investitore na Beogradskoj berzi i zato su sačuvala cene akcija koje fondovi imaju u portfoliju od još većih padova. Nije postojala ni izloženost riziku od pada cena na svetskim berzama, jer ta društva do sada nisu ulagala u inostranstvu. I pored toga, neto imovina penzijskih fondova beleži stalni rast i u odnosu na isti period lane veća je za oko 58 odsto.

Za razvoj tog vida štednje postoji značajan prostor, s obzirom na to da učešće neto imovine fondova u bruto domaćem proizvodu iznosi tek oko 0,15 odsto, što je mnogo manje od evropskog proseka (15 odsto) i zemalja u okruženju (pet odsto) i zato što svega 7,4 odsto zaposlenih u Srbiji ima ugovor o članstvu u fondu. Sa većim standardom i uz edukaciju građana, sistem dobrovoljnih penzijskih fondova će se, uveren je guverner,sve više razvijati.

Međutim, u reformisrpskog penzijskog sistema, najveći problem je što uvođenje drugog stuba zahteva veća ulaganja države. Time bi se stvorio još veći deficit sredstava koja se izdvajaju za penzije, pošto bi deo morao da se premesti u drugi stub.

– U poslednje četiri godine, svaki put kada sam predlagao da se zagrize ta „kisela jabuka”, rečeno je da se čekaju bolja vremena. Umesto njih, očito,došlo je samo pogoršanje. Čim pre reforme, tim bolje, jer Srbija nema vremena – ukazao je guverner.

B. Dumić

[objavljeno: 14/12/2008]

Nastavak na Politika...