Izvor: Politika, 03.Apr.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Por” traži obeštećenje, ali ne vraća garanciju

Odšteta će biti sigurno viša od 17 miliona evra, naše poslednje ponude za poravnanje, kaže Valter Rekercugl, direktor te kompanije za Srbiju

INTERVJU: VALTER REKERCUGL

Pošto medijacija za sporazumni raskid ugovora za izgradnju autoputa Horgoš–Požega nije uspela, konzorcijum „Alpina-Por” će krajem aprila od Međunarodnog arbitražnog suda u Parizu zatražiti da utvrdi ko je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kriv što koncesija nije realizovana. Njegov tim eksperata trenutno proračunava koliko će obeštećenje koncesionar tražiti od Vlade Srbije.

„Ta suma će sigurno biti viša od 17 miliona evra, koliko je glasila naša poslednja ponuda za poravnanje”, rekao je za „Politiku” Valter Rekercugl, direktor „Pora” za jugoistočnu Evropu.

Kako ste sigurni da ćete dobiti spor, kada niste obezbedili novac za projekat, što je bio uslov da ugovor stupi na snagu?

Ne bismo išli na arbitražu da nismo sigurni da ćemo pobediti. Delovi ugovora su stupili na snagu činom njegovog potpisivanja, jer ne bismo mogli da izvršimo niz pripremnih radnji.

Zašto onda niste završili projektnu dokumentaciju? Ona je deo pripremnih radnji.

Zato što nije urađena eksproprijacija. To je obaveza države. Potrošili smo 70.000 evra za plaćanje izuzete imovine na deonici od Beograda do Uba. Nije bilo osnova da dalje ulažemo, jer rešeni imovinski odnosi su osnov za završetak projektne dokumentacije, odnosno odobrenja za izgradnju.

Činjenica je da niste završili projekte i zatvorili finansijsku konstrukciju ni do naknadnog roka, 31. decembra. Na osnovu čega ste kod suda u Beču izdejstvovali stavljanje privremene mere zabrane raspolaganja garancijom od 10 miliona evra, koju je Vlada Srbije krajem januara pokušala da naplati od Banke Austrija?

Vlada Srbije je mogla da povuče garanciju samo ako nismo ispunili obaveze. Problem je što nismo bili u mogućnosti da ispunimo finansijske obaveze, ali smo imali partnera koji nije hteo da pregovara sa bankom. Sud je to razumeo.

Zašto ste se obratili sudu u svojoj zemlji, kada je koncesiono preduzeće „Sever-jug” registrovano u Beogradu, a garancija prošle godine produžena u beogradskoj Unikredit banci, ćerki-firmi Banke Austrija, jednog od, kako ste sami rekli, najvećih akcionara „Pora”?

To što smo se obratili sudu u Beču ne treba dovoditi u pitanje. U taj postupak ne treba sumnjati. Garanciju smo obezbedili u Beču od banke čije je sedište u tom gradu. Samim tim, sud u Beču je nadležan za stavljanje privremene mere zabrane raspolaganja novcem. Čini mi se da se uvek mešaju dve stvari. Jedno je izdavanje bankarske garancije za obezbeđenje finansijskih sredstava, a drugo za projekat kao takav.

Da li to znači da Vlada Srbije neće moći da računa na vraćanje garancije do okončanja arbitraže?

Da. Jedino sud u Parizu može da promeni odluku suda u Beču. Pred arbitražni sud idemo sa istim argumentom – da nismo bili u mogućnosti da ispunimo finansijsku obavezu i da naš partner nije hteo da razgovara sa bankom.

„Por” je u decembru, posle isteka ugovora, tražio medijaciju. Koliko puta ste se sastali sa predstavnicima vlade i o čemu ste tom prilikom razgovarali?

Sreli smo se dva ili tri puta. Faktički, od juna pregovaramo o sporazumnom raskidu ugovora, najčešće sa Oliverom Dulićem, ministrom ekologije i prostornog planiranja. Svaki put dostavljamo Vladi Srbije predloge u pisanoj formi, ali nikada nismo dobili nijedan pisani odgovor. Sve što su njeni predstavnici rekli bilo je usmeno ili smo saznali iz medija kakav je njihov stav. Ne želimo da razgovaramo na takav način.

Šta je bila Vaša poslednja ponuda i koja je granica preko koje nećete da pređete?

Tražili smo nadoknadu troškova koje smo imali. Svoja potraživanja koja iznose 17 miliona evra dokumentovali smo specifikacijama i fakturama. Iz toga se može videti koliko nas je tačno koštala eksproprijacija, projektovanje, studije" Problem je što smo već isplatili sve stručnjake koji su radili te studije. Taj novac je otišao nepovratno. Iz medija smo saznali da je Vlada Srbije spremna da nam isplati 600.000 evra. Od predstavnika vlade nismo dobili nikakav odgovor.

Zbog čega je koncesioni ugovor toliko skrivan od javnosti?

Naručilac projekta je trebalo da objavi ugovor sa svim aneksima. Ukoliko klijent to ne želi, u ovom slučaju Vlada Srbije, mi se u to ne mešamo, iako to smatramo lošom poslovnom praksom. Lično smatram da ni jedan jedini detalj nije senzacionalan. Trebalo je objaviti sve anekse, jer su oni faktički samo tehnička razrada osnovnog ugovora.

Da li ćete, i pored svega, učestvovati na tenderu za izgradnju autoputa Horgoš–Beograd?

Da. Zašto da ne.

Marijana Avakumović

[objavljeno: 04/04/2009]

Nastavak na Politika...

Blic: „Por“ traži više od 17 miliona evra

Capital.ba: “Alpina-Por” traži obeštećenje od 17 miliona evra