Izvor: Politika, 02.Avg.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nisam dobra vila

Mnogi će reći da je nova ministarka finansija sela na vruću stolicu, a ne u ministarsku fotelju, mada neki tvrde da bi joj bilo prijatnije i na usijanoj ringli. Za pokriće svih predizbornih obećanja bio bi prekratak i komotan budžetski guber neke od država blagostanja. Uz veće penzije, boljitak očekuju prosvetari, lekari i ostali budžetski korisnici, pa bi možda adekvatnije ime za Ministarstvo finansija, kako kaže dr Diana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dragutinović, bilo – ministarstvo želja. Nedostaje još jedino dobra vila koja bi od Srbije preko noći napravila raj.

U uslovima nepromenjenih poreskih stopa, zbir obećanja, uz zakonske obaveze države, proizveo bi takav deficit o kome ne želim u ovom trenutku ni da razmišljam, a kamoli da ga pomenem, kaže prva žena ministar finansija u istoriji Srbije.

U intervjuu za „Politiku” naša sagovornica priznaje da joj je, posle tri nedelje na novoj funkciji teže nego što je mislila, ali poručuje da je spremna da se suoči sa problemima i da ih rešava.

Guverner je već pozvao vladu da preduzme mere za obaranje inflacije, koja je premašila planirane okvire, i pre rebalansa ovogodišnjeg budžeta u septembru.

„Što je bilo, bilo je... nemože se učiniti da nije bilo”, napisao je Šekspir u „Ledi Magbet”.Planirani deficit znači ekspanzivnu fiskalnu politiku u trenutku kada je neophodna restriktivna, zbog pregrejane tražnje o kojoj svedoče stopa inflacije i deficit platnog bilansa. To je pogrešna terapija za stanje privrede. Normalno bi bilo da u sadašnjim uslovima država generiše suficit. Ali, deficit sam već nasledila, kao i orijentaciju vlade da ostvari i socijalne i razvojne ciljeve. Daću sve od sebe da promene budu nabolje. Ciljevi fiskalne politike su jasni. U srednjem roku, to je fer distribucija i tereta od oporezivanja, i koristi od javnih izdataka unutar generacija, ali i između njih. Ukratko, fiskalna politika mora da podržava monetarnu.

Da li ćete guverneru biti desna ruka u kresanju javne potrošnje?

Boriću se da svaka odluka fiskalne politike uvaži probleme makroekonomske stabilnosti, koja je za mene – uslov svih uslova. Umem da slušam i prepoznajem dobre predloge. Najveći deo državnih rashoda je definisan zakonom. Najveća pomoć monetarnoj politici, u ovom trenutku biće poštovanje dva ključna fiskalna pravila: takozvanog zlatnog, prema kome se država može zadužiti samo da bi investirala, a ne da finansira tekuće izdatke. Oni se moraju pokriti iz redovnih prihoda. Drugo pravilo je – održivo investiranje, koje predviđa da javni dug bude stabilan, na nivou koji zavisi od ukupne zaduženosti zemlje. Ako je ukupna zaduženost veća od 60 odsto, uprkos niskoj zaduženosti države, to ne ostavlja mnogo prostora za dodatno zaduživanje.

Skeptici kažu da je namera da obuzdate javnu potrošnju teško ostvariva jer je manjak u državnoj kasi već oko dva procenta BDP?

Problem je što ne može sve da se ostvari istovremeno. Ne može se iz vrta koji jedva hrani jednu porodicu očekivati da hrani mnogo gladnih usta, čak i ako se vredno obrađuje, zaliva i neguje. Dato je mnogo obećanja, kojim su data prava, ali nisu obezbeđena sredstva za njihovo ostvarenje. I pored toga, ostalo je mnogo i onih koji se nisu našli u tim obećanjima i traže deo Božje pravde i za sebe. Mnogo je nezadovoljnih ljudi. A resursi države, za koju svi kažu da je skupa, ne mogu zadovoljiti sve odjednom. Kad ih sve saberete, dodatni rashodi iznose gotovo 80 milijardi dinara, što bi umesto planiranog deficita od 1,9 odsto bruto društvenog proizvoda generisalo 4,5 odsto. Sa ovakvim deficitom, teško da će se naći neko ko će nam odobriti kredite za infrastrukturu, a to bi značilo ponovno odlaganje izgradnje Koridora 10 i drugih infrastrukturnih objekata. Osim toga, neodrživi rashodi za penzije će istisnuti druge važne oblike socijalne zaštite kao što je zdravstvena, pomoć nezaposlenima, ali i socijalna pomoć siromašnim, bez obzira na njihove godine.

Gde se može odmah uštedeti?

Zavisi od izabranog prioriteta vlade. Očekujem narednih dana jasan izbor. Ako to budu izdaci za socijalnu zaštitu, mora se štedeti na kapitalnim, subvencijama i kreditima koje država odobrava. Obrnuto, ako su kapitalni izdaci prioritet, onda treba kresati tekuće troškove, pre svega izdatke na troškove poslovanja, ali i zarade. Kada bih odlučivala, prioritet bi bili kapitalni izdaci. Ali, ni u porodici ne odlučujete sami.

Čeka Vas vruća jesen, jer sindikati prete štrajkom ako se ne ispune njihovi zahtevi?

Za mene se ne bi moglo reći da sam protiv bilo kog dela populacije. Moja najuža porodica ima šest članova: dva penzionera, đaka srednje škole, studenta i dva zaposlena. Pri tome, još predajem na fakultetu. Ceo život sam provela u ovoj zemlji, preživela bombardovanje i bolesti najmilijih. Naravno da je dobro da nastavnici ili lekari imaju veće plate, penzioneri veće penzije, da sve žene, bez obzira na to da li su zaposlene ili ne, za vreme trudničkog bolovanja imaju punu naknadu, da uspešna deca, uključujući i malobrojne koje možemo zvati talentovanima, dobiju stipendije, da država, raznim vrstama poreskih olakšica, novčano i ulaganjem u infrastrukturu, podstakne velike strane kompanije da posluju u Srbiji, da se gradi i Koridor 10, da se oduži rezervistima.

Budžetski korisnici tvrde da nisu jedini krivci za povećanu javnu potrošnju i zameraju državi da troši ogroman novac na izbore, skupštinska zasedanja i glomaznu administraciju?

Potpuno tačno. Država treba da pruži primer racionalnog ponašanja. Ona treba da da signal. Ali, treba ipak imati u vidu red veličina. Ovi troškovi ne čine ni jedan odsto BDP-a, a ukupna javna potrošnja je oko 44 odsto BDP-a.

Dakle, moguće rešenje je, ukoliko se vratimo u realnost, izbor prioriteta?

Ako su penzije prioritet, predizborno obećanje košta takođe 18 milijardi dinara, onda bi se njihov rast pokrio u potpunosti povećanim prihodima. Ako postoji lista prioriteta, moguće je samo njihovo delimično ostvarenje. Teorijski, moguće je potpuno ostvarenje prioriteta, ako se uštedi na drugoj strani, ali se još nisu javili dobrovoljci. Za ove tri nedelje koliko sam ministar finansija, niko se još nije odrekao potrošnje. Svi su tražili samo više.

Kako će se smanjenje poreza na plate odraziti na smanjenje priliva u budžet?

Smanjenje poreskog opterećenja zarada u sadašnjim budžetskim okolnostima održivo je samo ako bude praćeno istim smanjenjem javne potrošnje. Ispunjenje predizbornog obećanja – povećanje neoporezivog dela zarada na 8.000 dinara i smanjenje poreske stope sa 12 na 10 odsto, značilo bi gubitak fiskalnih prihoda u narednoj godini od oko 26-27 milijardi dinara, ili 0,8 odsto BDP. Ovaj gubitak bi se mogao pokriti uvođenjem oštre progresije u oporezivanju građana, kao i značajnim spuštanjem praga za primenu progresivnih poreskih stopa, što je ekonomski opravdano samo u okviru primene sintetičkog poreza na dohodak građana. Međutim, njegovo uvođenje se planira od početka 2010. godine. Do tada, eventualno se može razmotriti povećanje neoporezivog dela zarade, kao i umereno povećanje progresije i snižavanje praga za njenu primenu.

Kada se mogu očekivati državne obveznice i u kojoj meri se može premostiti jaz između zahteva i stvarnog stanja u budžetu?

Država treba da emituje dinarske hartije ročnosti manje od godinu dana, sa kamatnom stopom na nivou stope na međubankarskom tržištu novca, već u septembru ili oktobru.

Suprotno očekivanjima, „Standard i purs” nije promenila rejting Srbije. On ostaje BB negativan. Kao razlog se navodi najavljena prociklična fiskalna politika nove vlade koja će još više podgrejati tražnju, odnosno nedostatak jasnih mera usmerenih na borbu sa rastućom inflacijom?

Pri tome, „Standard i purs” je ostavio mogućnost da rejting bude poboljšan, ali samo ako dođe do ubrzane privatizacije i strukturnih reformi, u tandemu sa redukcijom troškova. Takođe, postoji velika izvesnost da rejting bude i pogoršan, ukoliko izostane kontraciklični odgovor fiskalne politike.

Najavili ste izmene Zakona o hartijama od vrednosti i preuzimanju koje će pospešiti razvoj tržišta kapitala. Hoće li to stimulisati i obične građane da više ulažu, jer im se prihod od kamate na štedne uloge oporezuje sa 20 odsto?

Izmene tih zakona ohrabriće razvoj tržišta kapitala. Očekuje se širenje kruga investitora. Pored banaka, investitori bi mogle da budu i druge finansijske organizacije, ali i građani i kompanije.

Jači dinar smiruje inflaciju, koja je uz spoljnotrgovinski deficit i nezaposlenost, najveći problem, ali izvoznici se žale da ih ugrožava?

Verujem da u dugom roku možemo imati samo koristi od jakog dinara. Jak dinar znači nižu inflaciju, koja je dobra za većinu: potrošače, investitore, štediše, ali i rast zaposlenosti. U kratkom roku, odgovor je komplikovaniji, pošto jačanje dinara donosi koristi ali i troškove. Na pozitivnoj strani, apresijacija dinara stvara okruženje sa nižom inflacijom. Dalje, apresijacija dinara čini uvoz jeftinijim, što je dobro za potrošače, ali i za kompanije koje uvoze repromaterijal, uključujući i naftu ili žele da investiraju u visoku tehnologiju iz inostranstva. Jači dinar pritiska izvoznike. On ih tera da se restrukturišu i postanu više konkurentni, da povećaju produktivnost i specijalizuju se u proizvodima, koji će im omogućiti nagradu u vidu veće cene. Međutim, apresijacija dinara negativno utiče na konkurentnost u kratkom roku. Jeftiniji uvoz zamenjuje domaća dobra u prodavnicama i izvoznicima će biti teže da prodaju svoju robu u inostranstvu. Deficit platnog bilansa se pogoršava, a ekonomski rast može da bude usporen. Ali, negativni efekti su verovatno kratkoročni. Privreda će se prilagoditi jačem dinaru. I domaći proizvođači i izvoznici će poboljšati kvalitet svojih proizvoda da bi postali konkurentni, ubeđena je ministar finansija Diana Dragutinović.

-----------------------------------------------------------

Manji deficit – više kredita

Bilo je najava da će Srbija glavne infrastrukturne projekte finansirati i zaduživanjem u inostranstvu. Koliko možemo još da se zadužujemo, jer neki ekonomisti upozoravaju da srpski dug nije tako mali da se ne bismo brinuli za budućnost?

U meri u kojoj država bude prvo smanjila, a potom i eliminisala deficit, raspoloživost kredita za finansiranje infrastrukturnih projekata po povoljnijim uslovima od tržišnih biće veća. Naravno, ukupni iznos zaduženosti zemlje ograničiće mogućnost novog zaduživanja, naglašava Dragutinovićeva.

Biserka Dumić

[objavljeno: 03/08/2008]

Nastavak na Politika...