Izvor: Politika, 12.Jun.2010, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vraćanje mozgova u Srbiju

Iz­dvo­ji­li smo 20 mi­li­o­na evra iz po­volj­nog kre­di­ta Evrop­ske in­ve­sti­ci­o­ne ban­ke za po­vra­tak ne­kih zvuč­nih ime­na. Pr­vi pri­me­ri mo­ra­ju bi­ti uspe­šni, a naj­bo­lja ga­ran­ci­ja za to je da sa so­bom do­ne­su pro­jek­te i do­ve­du vi­so­ko­teh­no­lo­ške kom­pa­ni­je

U sle­de­će če­ti­ri go­di­ne Sr­bi­ja će u is­tra­ži­va­če, pro­gra­me i opre­mu ulo­ži­ti 800 mi­li­o­na evra, či­me >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će udvo­stru­či­ti do­sa­da­šnja ula­ga­nja – sa 0,3 na 0,6 od­sto bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da. A već 2015. do­sti­ći pri­želj­ki­va­nih i neo­p­hod­nih je­dan od­sto, što je je­dan od zah­te­va za uklju­če­nje u Evrop­sku uni­ju.

Ključ­ni cilj na­ja­vlje­nog po­du­hva­ta bez prem­ca je­ste da se uspo­ri „od­liv mo­zgo­va” i vra­ti u ze­mlju ne­ko­li­ko sto­ti­na naj­da­ro­vi­ti­jih.

Či­me će­te pri­vu­ći na­še vr­hun­ske is­tra­ži­va­če iz ra­se­ja­nja, što se na­ve­li­ko raz­gla­ša­va? Ka­ko će­te, u ra­zum­nim gra­ni­ca­ma, za­dr­ža­ti naj­da­ro­vi­ti­je svr­še­ne vi­so­ko­škol­ce (a i sred­njo­škol­ce) da ne odu?

To je de­ce­ni­ja­ma ve­o­ma te­žak iza­zov, za­to ne tre­ba oče­ki­va­ti pre­o­kret pre­ko no­ći. Bit­no je da se uklju­či­mo u naj­va­žni­ji rat ove de­ce­ni­je – rat za ta­len­te. Ilu­zor­no je mi­sli­ti da će se ma ko vra­ti­ti uko­li­ko i da­lje po­sto­ji ne­po­ti­zam, se­lek­ci­ja struč­nja­ka kroz par­tij­ske ili ne­ke dru­ge ve­ze. Na­ši vr­hun­ski na­uč­ni­ci u sve­tu po­sta­vlja­ju dva pi­ta­nja: ka­kva je eko­nom­ska si­gur­nost u ze­mlji i ka­kvo je obra­zo­va­nje za nji­ho­vu de­cu?

U jav­nom po­zi­vu za na­uč­ne pro­jek­te pred­vi­đe­no je, pr­vi put, da eki­pe do­bi­ju do­dat­ne bo­do­ve, uko­li­ko uklju­če na­še iz di­ja­spo­re. Na­po­kon, iz­dvo­ji­li smo 20 mi­li­o­na evra iz po­volj­nog kre­di­ta Evrop­ske in­ve­sti­ci­o­ne ban­ke za po­vra­tak ne­kih zvuč­nih ime­na. Pr­vi pri­me­ri mo­ra­ju bi­ti uspe­šni, a naj­bo­lja ga­ran­ci­ja za to je da sa so­bom do­ne­su pro­jek­te i do­ve­du vi­so­ko­teh­no­lo­ške kom­pa­ni­je.

Zna li se, uop­šte, ko­li­ko je lju­di s vi­so­kom ško­lom, pa i na­uč­nim zva­njem, na­pu­sti­lo ze­mlju?

Na­ža­lost, ne po­sto­je po­u­zda­ni po­da­ci. Ka­da pi­ta­te de­ka­ne vo­de­ćih fa­kul­te­ta ili di­rek­to­re in­sti­tu­ta ili pred­u­ze­ća, jed­no­stav­no ne zna­ju jer se ni­ka­da ti­me ni­su po­za­ba­vi­li. U mi­ni­star­stvu smo već na­pra­vi­li ba­zu u ko­joj se, za sa­da, na­la­zi 500 ime­na, a to je sa­mo po­če­tak. U sve­tu, a i kod nas, oko 70 od­sto vi­so­ko­o­bra­zo­va­nih od­la­zi u SAD, Ka­na­du i Austra­li­ju. U pro­te­klih de­set go­di­na stal­nu rad­nu vi­zu s vi­so­kim obra­zo­va­njem do­bi­lo je oko 10.000 lju­di ko­ji su na­pu­sti­li Sr­bi­ju. Ve­o­ma je va­žno pri­me­ti­ti da se od­la­zak znat­no us­po­rio: sa 1.500 na 300-400 go­di­šnje!

Ko­li­ko ih je oti­šlo de­ve­de­se­tih?

Od 20.000 do 30.000. Da­le­ko smo od fa­mo­znih po­la mi­li­o­na, jer smo tih go­di­na ima­li oko 600.000 fa­kul­tet­ski obra­zo­va­nih. To bi zna­či­lo da su svi oti­šli, što na­rav­no zna­mo da ni­je tač­no. U kon­tak­ti­ma s di­ja­spo­rom fo­ku­si­ra­ni smo na tri te­me – in­for­ma­tič­ke teh­no­lo­gi­je (40 od­sto na­uč­ne di­ja­spo­re), pri­rod­no­ma­te­ma­tič­ke na­u­ke (20) i bi­o­me­di­ci­na (20).

Ve­ru­je­te li da će ih se na de­se­ti­ne, ako ne i sto­ti­ne, vra­ti­ti? Ima li kod nas pra­vih is­tra­ži­vač­kih iza­zo­va i uslo­va?

Uz uslo­ve u pred­sto­je­ćem na­uč­nom ci­klu­su ko­ji vo­de ka si­stem­skom po­ve­zi­va­nju ma­ti­ce i ra­se­ja­nja tra­žim od na­ših is­tak­nu­tih pri­vred­ni­ka i na­uč­ni­ka ime­na lju­di za ko­je mi­sle da bi im nji­hov po­vra­tak mno­go zna­čio. Već imam li­stu od pe­de­se­tak ime­na. Mo­ra­mo u iz­me­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o vi­so­kom obra­zo­va­nju us­po­sta­vi­ti sta­tus go­stu­ju­ćeg pro­fe­so­ra na tro­me­seč­je, se­me­star ili go­di­nu, i ta­ko ohra­bri­ti za­in­te­re­so­va­ne. Po­me­nu­ću tri pri­me­ra: De­jan Ilić (20 go­di­na na če­lu naj­ve­će ne­mač­ke fa­bri­ke ba­te­ri­ja „Var­ta”, a sa­da sa­vet­nik pred­sed­ni­ka Bo­ri­sa Ta­di­ća), Mi­o­drag Stoj­ko­vić (u rod­nom Le­skov­cu vo­di kli­ni­ku za le­če­nje ste­ri­li­te­ta, a u Kra­gu­je­vac do­vo­di svet­ski pri­zna­ti ča­so­pis „Stem sels” sa im­pakt fak­to­rom 7) i Lji­lja­na Kun­da­ko­vić (ra­di­la u MIT-iju, a od ovog me­se­ca bi­će di­rek­tor no­vog Fon­da za ino­va­ci­o­nu de­lat­nost Sr­bi­je).

Ko­me su na­me­nje­ni bu­du­ći sta­no­vi zi­da­ni dr­žav­nim nov­cem? U ko­joj se to još ze­mlji ta­ko ra­di?

U po­čet­ku sam bio pro­tiv nov­cem za na­u­ku. Me­đu­tim, po­sle go­di­nu i po da­na i mla­di i pri­zna­ti na­uč­ni­ci u Sr­bi­ji i u di­ja­spo­ri ka­žu da im to mno­go zna­či, is­po­sta­vi­lo se da je to je­dan od na­či­na da se na­do­me­ste ma­nje pla­te. Ova­kav prin­cip pri­me­njen je u Ki­ni i dru­gim ze­mlja­ma ko­je vra­ća­ju struč­nja­ke u ma­ti­cu. Sta­no­ve će­mo gra­di­ti u Be­o­gra­du, No­vom Sa­du, Ni­šu i Kra­gu­jev­cu. Uprav­ni od­bor Ban­ke za raz­voj Evro­pe odo­brio nam je 35 mi­li­o­na evra, od ko­jih je 10 za stam­be­nu iz­grad­nju i 25 za opre­mu.

Šta zna­či uvo­đe­nje ino­stra­nog oce­nji­va­nja bu­du­ćih is­tra­ži­vač­kih pro­gra­ma? Ko će pred­la­ga­ti i bi­ra­ti re­cen­zen­te?

Što se ti­če pri­rod­no­ma­te­ma­tič­kih i me­di­cin­skih na­u­ka, ova­kav na­čin oce­nji­va­nja uve­den je u pret­hod­nom ci­klu­su. Ma­da je u po­čet­ku bi­lo ot­po­ra, mo­ram re­ći da to u ma­loj sre­di­ni omo­gu­ća­va da se iz­beg­ne ne­po­ti­zam, su­rev­nji­vost i lju­bo­mo­ra. Za sva­ki pro­je­kat po­sto­ja­će tri re­cen­zen­ta – je­dan do­ma­ći, ko­ga bi­ra ma­tič­ni od­bor, i dva ino­stra­na – je­dan iz li­ste ko­ju eki­pa nu­di, a dru­gog bi­ra­ju mi­ni­star­stvo i ma­tič­ni od­bo­ri ne­za­vi­sno od pred­la­ga­ča. Uve­li­ko se do­go­va­ra­mo sa Evrop­skim is­tra­ži­vač­kim cen­trom, a do­bi­li smo po­tvr­du za uče­šće ita­li­jan­skih, austrij­skih, ne­mač­kih i ame­rič­kih re­cen­ze­na­ta. Ukup­no 500 iz ino­stran­stva.

U na­uč­noj za­jed­ni­ci seču­je da je vla­di­na Stra­te­gi­ju na­uč­no-teh­no­lo­škog raz­vo­ja do 2015. spi­sak že­lja?

Ni­ka­da se u Sr­bi­ji ni­je osku­de­va­lo u sum­nji. Ova stra­te­gi­ja ni­je ka­bi­net­ski akt, ona je pred­sta­vlje­na 30. ju­na i do kra­ja no­vem­bra pro­šle go­di­ne bi­la je pred­met ši­ro­ke jav­ne ras­pra­ve. Mo­ram re­ći da po­je­din­ci ko­ji se po­kat­kad ogla­ša­va­ju u me­di­ji­ma go­to­vo po pra­vi­lu ni­su uče­stvo­va­li u jav­noj ras­pra­vi i ni­su ni­šta pred­lo­ži­li na na­šem saj­tu. Us­po­sta­vi­li smo tri stu­ba da stra­te­gi­ja ne bu­de sa­mo skup le­pih že­lja. Pr­vi je stra­te­gi­ja s pri­o­ri­te­ti­ma i nu­žni za­ko­ni, i za to je iz­dvo­je­na oko tre­ći­na bu­dže­ta.

Dru­gi, do­dat­ne po­e­ne za uklju­či­va­nje na­ših na­uč­ni­ka iz di­ja­spo­re i za mla­de is­tra­ži­va­če (uz po­ziv is­tak­nu­tim po­je­din­ci­ma do 35. go­di­ne ima­ju svoj pro­je­kat).

I tre­ći, van­bu­džet­ski no­vac – već smo obez­be­di­li 260 mi­li­o­na evra – 200 od Evrop­ske in­ve­sti­ci­o­ne ban­ke, 35 od Ban­ke za raz­voj Sa­ve­ta Evro­pe i 25 mi­li­o­na iz fon­do­va. To je ve­ći deo od ukup­no 400 mi­li­o­na ko­je će­mo utro­ši­ti na po­bolj­ša­nje na­uč­ne i teh­no­lo­ške in­fra­struk­tu­re.

Da li je iko, pre nje­ne iz­ra­de, pro­u­čio u ka­kvom je sta­nju do­ma­ća na­u­ka (i vi­so­ko obra­zo­va­nja)? Ima li do­volj­no me­đu­na­rod­no pri­zna­tih is­tra­ži­va­ča da stra­te­gi­ju spro­ve­du u de­lo? Ka­da je po­pi­sa­na, bar, naj­sku­plja is­tra­ži­vač­ka opre­ma?

Ne sme­mo do­pu­sti­ti da se, na pri­mer, de­si da deo is­tra­ži­vač­ke opre­me bu­de ne­ras­pa­ko­van ili se ma­lo ko­ri­sti. A u pro­te­klih 20-30 go­di­na ni­je na­ba­vlja­na jer se ni­je ima­lo pa­ra. Sa­da je vre­me da se to me­nja. Već smo po­pi­sa­li sve što je ku­plje­no nov­cem iz Na­ci­o­nal­nog in­ve­sti­ci­o­nog pla­na i ob­ja­vi­li na saj­tu Mi­ni­star­stva na­u­ke. U ovom po­zi­vu se pr­vi put uz pro­je­kat pred­la­že nu­žna opre­ma. Is­tra­ži­vač­ke eki­pe pred­la­žu pro­je­kat, uče­sni­ke i opre­mu i to je pod­lo­žno re­cen­zi­ji. Ujed­no že­li­mo da iz­beg­ne­mo ku­po­vi­nu naj­sku­plje opre­me, opre­mu bez pro­jek­ta i pro­jek­te bez opre­me i po­tro­šnog ma­te­ri­ja­la.

Ko­li­ko će nov­ca bi­ti ulo­že­no u sle­de­ćoj pe­to­let­ki i u ko­ja ključ­na is­tra­ži­va­nja? Iz ko­jih raz­lo­ga Sr­bi­ja go­di­na­ma iz­dva­ja sa­mo 0,3 od­sto iz dr­žav­nog bu­dže­ta? Zar ni­je tre­ba­lo ra­ni­je taj po­sto­tak po­vi­si­ti?

Po­ziv pot­pi­san 23. ma­ja pred­vi­đa da se u sle­de­će če­ti­ri go­di­ne u pro­jek­te ulo­ži 400 mi­li­o­na evra iz bu­dže­ta i isto to­li­ko iz van­bu­džet­skih iz­vo­ra. Dru­gim re­či­ma, ula­ga­nja će se po­ve­ća­ti sa 0,3 na 0,6 od­sto bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da! Da li je to tre­ba­lo ura­di­ti ra­ni­je? Sva­ka­ko. Mi­slim da je ja­sno me­ri­lo ozbilj­no­sti na­še ze­mlje da iz­dva­ja­nje za na­u­ku i teh­no­lo­gi­ju iz svih iz­vo­ra, dr­žav­nih i pri­vat­nih, po­ve­ća i do­stig­ne je­dan po­sto BDP-a do 2015. go­di­ne, a dva do 2020. Oče­ku­jem da se do­ne­se no­vi za­kon o za­du­žbi­na­ma ko­ji će imuć­nim lju­di­ma i fon­da­ci­ja­ma da­ti olak­ši­ce ako ula­žu u na­u­ku.

Što se ti­če pri­o­ri­te­ta, oče­ku­jem da tre­ći­na iz bu­dže­ta bu­de usme­re­na u ve­li­ke in­ter­di­sci­pli­nar­ne pro­jek­te ko­je po­kri­va­ju se­dam pri­o­ri­tet­nih obla­sti s 31 te­mom.

Ka­ko će­te mre­žu is­tra­ži­vač­kih usta­no­va uči­ni­ti de­lo­tvor­nom, ako sa­mi is­tra­ži­va­či pri­zna­ju da ne zna­ju šta se sve u nji­ho­voj obla­sti kod nas ra­di? A tek da se ob­je­di­ne i iz­beg­nu po­na­vlja­nje istog (ili slič­nog) na vi­še me­sta?

Iz­ne­na­dio sam se ka­da sam sa­znao da se po­je­din­ci ni­ka­da ni­su sre­li. U Sr­bi­ji s 8.600 is­tra­ži­va­ča to se ne sme vi­še do­zvo­li­ti. No­vi po­ziv pred­vi­đa da u gru­pi bu­de naj­ma­nje se­dam is­tra­ži­va­ča, a u in­ter­di­sci­pli­nar­nim is­tra­ži­va­nji­ma, ba­rem, 15. Kraj­nje je vre­me da ostva­ri­mo kri­tič­nu ma­su ta­mo gde je to po­treb­no. Ni­ko me ne­će ube­di­ti da je­di­no ne tre­ba da se pro­me­ni mre­ža in­sti­tu­ta ko­ja se ni­je me­nja­la u mi­nu­lih 35 go­di­na!

Me­đu na­uč­ni­ci­ma se ču­je da je Na­ci­o­nal­ni sa­vet sve­den na mi­ni­stro­vo sa­ve­to­dav­no te­lo?

Sa­vet je naj­vi­še te­lo ko­je obez­be­đu­je kon­tro­lu kva­li­te­ta. Za raz­li­ku od pret­hod­nih, mi­ni­star ni­je član. Ve­o­ma sam sre­ćan što pr­vi put ima­mo pred­stav­ni­ke pri­vre­de, „He­mo­far­ma” i „Te­le­no­ra”, a i jed­nog stran­ca. Sa­vet sva­ke go­di­ne do­sta­vlja vla­di iz­ve­štaj o sta­nju u na­u­ci. Pret­hod­ni ni­je pred­lo­žio ni­je­dan pro­gram. Sa­vet sa­ve­tu­je i kon­tro­li­še, a mi­ni­star­stvo spro­vo­di po­li­ti­ku za ko­ju je na­rod de­mo­krat­ski gla­sao.

Ve­ru­je­te li da će Sr­bi­ja u 2015. iz­dva­ja­ti je­dan od­sto iz bu­dže­ta za na­u­ku? Mo­že­te li za­mi­sli­ti ka­ko će ta­da iz­gle­da­ti ov­da­šnja na­uč­na za­jed­ni­ca?

Da ne ve­ru­jem ne bih pred­lo­žio, a pr­vi ko­rak je udvo­stru­če­nje sa 100 na 200 mi­li­o­na evra od idu­će go­di­ne. Uve­ren sam da će­mo do­sti­ći je­dan od­sto 2015. Ka­ko će ta­da iz­gle­da­ti na­uč­na za­jed­ni­ca? Oče­ku­jem da će ob­ja­vlji­va­ti tri pu­ta vi­še me­đu­na­rod­no pri­zna­tih na­uč­nih ra­do­va, da će pri­li­čan broj na­uč­ni­ka ra­di­ti u pri­vat­nom sek­to­ru, da će­mo ima­ti ne­ko­li­ko pro­iz­vo­da ko­je će­mo iz­vo­zi­ti za­hva­lju­ju­ći pa­ten­ti­ma do­ma­će na­u­ke i teh­no­lo­gi­je i da će od pet do de­set zna­čaj­nih teh­no­lo­ških kom­pa­ni­ja do­ći u Sr­bi­ju.

Stan­ko Sto­jilj­ko­vić

objavljeno: 13/06/2010

Nastavak na Politika...

S media: Za vraćanje "mozgova" u Srbiju - 20 miliona evra