Izvor: Politika, 10.Mar.2011, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Posle požara u azilu neizvesna sudbina oko 500 životinja

Svi su zabrinuti da ćemo ih uspavati a kada ih pitamo da li će da uzmu neke pse kod sebe – niko ne prihvata, kaže Atila Babi, predsednik opštine Bačka Topola

Bačka Topola – Prijatelji Etelke Merk, koja je u noći između ponedeljka i utorka u požaru izgubila život na salašu koji je pretvorila u Azil za pse, juče su pokušavali da spasu njene privatne stvari i slike smeštene u jednom od objekata na salašu. Gradsko komunalno preduzeće „Komgrad” takođe je prihvatilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da u narednom periodu njegovi radnici dolaze na salaš, koji se nalazi nekoliko kilometara od Bačke Topole, kako bi hranili oko 500 pasa i mačaka. Predrag Jovanović, prijatelj preminule Etelke Merk će plaćati jednog radnika da jednom dnevnom izađe na salaš i obiđe pse. Sve su to, ipak, privremena rešenja.

U azilu hrane za sada ima dovoljno zahvaljujući ugovorima koji je Etelka Merk sklopila sa donatorima, tako da je upravo stigla i hrana iz lokalne mesne industrije „Topiko”. Međutim, niko za sada ne zna šta će biti za dve do tri sedmice kada se potroše zalihe hrane, pa je tako problem koji je bio zanemarivan poslednjih godina sada punom snagom grunuo na vrata opštine.

– Radnici „Komgrada” počeli su da prebrojavaju pse i mačke na salašu i mada još nisu završili pošto je prostor veliki izgleda da ima ukupno oko 500 životinja. Prema našoj računici za brigu o njima opštini Bačka Topola bilo bi potrebno devet miliona na godišnjem nivou, što je nemoguće obezbediti. Poređenja radi, za socijalna davanja na godišnjem nivou na raspolaganju nam je ukupno 15 miliona dinara – kaže za „Politiku” Atila Babi, predsednik Opštine Bačka Topola.

U njegovom kabinetu ne prestaju da zvone telefoni. Zovu predstavnici udruženja prijatelja životinja i raznih azila, interesujući se za sudbinu životinja u azilu preminule Etelke Merk.

– Svi su zabrinuti da ćemo ih uspavati, a kada ih pitamo da li će da uzmu neke pse kod sebe, niko ne prihvata. Uostalom, u Srbiji postoji tek jedan ili dva azila sa uredno registrovanom dozvolom, ostali su svi privremeni, što znači da ne ispunjavaju sve zakonske uslove – kaže Babi.

Još se ne zna šta je izazvalo požar, ali se pretpostavlja da je vatru zapalila sveća ili peć na koju se grejala Etelka Merk jer je na salašu nekoliko dana pre toga isključena struja zbog duga od 45.000 dinara, a nesrećna žena nije mogla da obezbedi novac za njegovu isplatu. Prijatelju preminule Merk, koji joj je pomagao da pošalje na desetine pisama u kojima moli za pomoć za opstanak azila, potpuno je jasno da će teško ići udomljavanje nekoliko stotina pasa. Ali, kaže, ni uspavljivanje nije jeftino – 4.000 dinara po psu. 

– Etelka je godinama pse udomljavala u inostranstvu, godišnje i do 80 njih koji su odlazili u porodice u Francuskoj ili Engleskoj. Mnogi misle da je ona uzimala novac, a u stvari za njih je dobijala lekove i vakcine. Bila je istinski ljubitelj životinja, koji je živeo skromno i od azila nije pravio biznis – kaže nam Jovanović.

A. Isakov

 --------------------------------------------------------

Burazerović: Opština treba da zbrine pse i mačke

– Toliki broj životinja nijedno udruženje u našoj zemlji ne može da zbrine. Za brigu o prekomernom broju pasa i mačaka nadležna je lokalna samouprava, odnosno država. Po Zakonu o dobrobiti životinja opština je dužna da organizuje zoohigijensku službu, ali i prihvatilište. Ukoliko nema svoje, onda treba da angažuje neko od privatnih prihvatilišta. U ovom slučaju, koliko sam informisan, u pitanju je bilo partnerstvo opštine i udruženja za zaštitu životinja koje je prošle godine prekinuto – objašnjava Elvir Burazerović, predsednik Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama ORKA.

Ova organizacija, po rečima našeg sagovornika, nema prihvatilište, pa samim tim ni mogućnost da preuzme ugrožene životinje.

– Možemo da pružimo drugu podršku lokalnim udruženjima koje se angažuju na terenu, pre svega u obezbeđivanju hrane, pri udomljavanju ugroženih životinja, ali i u pregovorima sa opštinom da se reši problem – kaže Burazerović.

Prihvatilište po Zakonu o dobrobiti životinja, kako objašnjava naš sagovornik, može da otvori svako fizičko i pravno lice koje ispuni određene uslove u vezi sa objektima, načinom držanja životinja, obezbeđivanjem sredstava za funkcionisanje prihvatilišta...

– Nažalost, Ministarstvo poljoprivrede nije donelo podzakonski akt koji preciznije reguliše uslove za osnivanje ovakvog prihvatilišta, tako da postoje samo načelne odredbe. U ovom trenutku postoji veliki broj „divljih” prihvatilišta koje osnivaju pojedinci. U njima su, uprkos dobroj volji tih ljudi, životinje na neki način zlostavljane – veliki broj pasa i mačaka smešten je na malom prostoru, često se ne mogu obezbediti hrana i redovna voda, a kamoli veterinarska pomoć – ističe Burazerović.

objavljeno: 11.03.2011.

Nastavak na Politika...

Radio Televizija Vojvodine: Hrana u azilu za pse i mačke