Izvor: S media, 04.Apr.2010, 14:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nezavisnost zaustavila povratak

Posle proglašenja nezavisnosti Kosova, bukvalno je stao povratak raseljenih, izjavio je u intervjuu FoNetu šef Predstavništva Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji Eduardo Arboleda, ukazujući da postoje tenzije van kontrole UNHCR, koji ne može da reši problem bezbednosti.

Prema rečima Arbolede, ove godine 5,5 miliona dolara je usmereno na izgradnju kuća i druga trajna rešenja za probleme izbeglica u Srbiji.

Arboleda dodaje da >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << će, osim toga, do 4,7 miliona dolara biti obezbeđeno za istu vrstu pomoći interno raseljenim licima sa Kosova.

Uz ove programe koje radimo, naglasio je Arboleda, pokušavamo da omogućimo povratak raseljenih i sarađujemo sa svim faktorima da bi se povećao broj povratnika, poštujući

pravo svakog čoveka da se vrati u svoj dom.

Takođe, lobiramo kod međunarodnih donatora da nam daju što više novca koji je potreban za Kosovo, rekao je Arboleda, ističući da je UNHCR pokrenuo kampanju registracije raseljenih lica koja žele da se vrate na Kosovo.

Posle proglašenja nezavisnosti Kosova, povratak raseljenih bukvalno je stao, precizirao je Arboleda, napominjući da se UNHCR, u kampanji registracije, fokusirao na žitelje kolektivnih centara, jer su oni najugroženiji.

Imali smo u vidu da se mnogo raseljenih nalazi i van kolektivnih centara i da bi i oni mogli biti zainteresovani za povratak, dodao je Arboleda, tako da je registracija

proširena i na druge.

Međutim, pošto nam se prvih 1.200 porodica prijavilo, javila nam se i 351 dodatna porodica, tražeći informacije o mogućnostima povratka, pa smo nedavno pokrenuli nezvaničnu drugu fazu registracije za povratak, koju sprovodimo ove

godine, rekao je Arboleda.

On pretpostavlja da su, kada je proglašena nezavisnost Kosova, izbegli sigurno osećali da nisu tamo dobrodošli, što je razlog ograničenog broja povratnika.

Drugi razlog je taj što je povratak težak proces, ukazuje Arboleda i objašnjava da mnogi ne pristaju da se vrate pod ponuđenim uslovima, več insistiraju da dobiju nove kuće, što UNHCR nije mogao da im obezbedi.

Veliki broj raseljenih nam traži baš nove kuće i kablovsku televiziju na kojoj bi mogli da gledaju srpske kanale, dodao je Artboleda i ponovio da UNHCR svojim sredstvima ne može to da im obezbedi.

Prema podacima UNHCR, prošle godine na Kosovo se vratila 631 osoba. Pri tome, 184 osobe vratile su se uz pomoć UNHCR, 447 preko drugih organizacija, ali većina se vratila spontano.

"Većina ljudi koji žele da se vrate poseduju potpuno sravnjene kuće ili zauzete stanove. Potrebno je mnogo više sredstava, tako da mi nismo u mogućnosti mnogo da

pomognemo", objašnjava Arboleda.

Prema njegovim rečima, UNHCR ne može da reši problem bezbednosti. Jasno je da postoji frustracija raseljenih zbog svega što se sada dešava u Žaču.

S jedne strane, UNHCR ne može da kaže ljudima da se ne vraćaju svojim kućama, jer je to njihovo osnovno pravo, naglasio je Arboleda.

S druge strane, dodao je Arboleda, imate kontradiktorne informacije i ne uvek idealne uslove, pa ovaj problem pokušavamo da rešimo sa UNHCR u Prištini, Programom UN za

razvoj i "svima onima koji su prisutni tamo“.

Na pitanje ko će obnoviti ili izgraditi kuće raseljenima koji su se prijavili za povratak na Kosovo i Metohiju, Arboleda je odgovorio da je to problem, jer UNHCR raspolaže sredstvima samo za manje popravke.

Biće veoma teško pomoći onima kojima su potrebne rekonstrukcije velikog obima, dodao je Arboleda, najavljujući da UNHCR, kada bude počeo da se vraća veliki broj ljudi, više sam neće imati dovoljno sredstava.

Zbog toga što se ranije vraćalo manje ljudi, ukazao je Arboleda, donatori su nekako zaboravili da postoji problem i da bi sredstva trebalo da daju kontinuirano.

Sada moramo da tražimo da nam to obezbede, naglasio je Arboleda, objašnjavajući da je UNHCR i raseljenim licima jasno stavio do znanja šta mogu po povratku mogu da očekuju po povratku od ove agencije UN.

"To je privremeni smeštaj, bilo u šatorima ili u nekom drugom vidu privremenog smeštaja dok se ne završe rekonstrukcija ili povraćaj kuće raseljenog lica, pod

uslovom da se ne zahtevaju veće popravke", objasnio je Arboleda.

Prema njegovim rečima, mogu da očekuju i pomoć u neprehrambenim i prehrambenim proizvodima u trajanju od šestmeseci do trenutka dok ne budu završene popravke i ne uđu usvoje kuće.

Govoreći o problemu uzurpirane srpske imovine na Kosovu i Metohiji, Arboleda je istakao da "svi imaju pravo na povraćaj svoje imovine" i da je UNHCR angažovan na njegovom rešavanju.

Upitan da li postoji iskrena spremnost vlasti u Beogradu iPrištini da se Srbi vrate na Kosovo, Arboleda je ocenio da je to dobro pitanje, ali da nije za njega, jer on ne govori u ime vlasti.

"Samo mogu da pretpostavim da postoji iskrena spremnost na svim stranama i da žele da vide povratak. Činjenica je da uvek može više da se uradi", ocenio je Arboleda i

konstatovao da su "stanovanje i održivost glavne prepreke povratku".

Osvrćući se na problem izbeglištva na prostoru bivše Jugoslavije, Arboleda je ocenio da je, "u ovom trenutku, svakako najteži povratak raseljenih lica na Kosovo".

"Postoje tenzije koje su van kontrole UNHCR. Spoljni faktori su van kontrole UNHCR", objasnio je Arboleda, koji smatra da je povratak u Bosnu i Hercegovinu "praktično

gotov".

Što se Hrvatske tiče, rekao bih da je većina izbeglica koja je želela da se vrati to i učinila. One izbeglice koje su sada u Srbiji, više ili manje opredelile su se za lokalnu integraciju i imaju nameru da ostanu ovde, ocenio je

Arboleda.

Činjenica je, međutim, da bi ti ljudi trebalo da ostvare svoja prava koja im pripadaju i u Hrvatskoj.

To znači, precizirao je Arboleda, da bi mnoge izbeglice definitivno želele da se naturalizuju u Srbiji i da izađu iz izbegličkog statusa, ukoliko bi mogle da reše preostale probleme u Hrvatskoj.

Najveći razlog za brigu koji pominju izbeglice u Srbiji i dalje su njihova stanarska prava, napomenuo je Arboleda.

Prema njegovim rečima, UNHCR je, zajedno sa Evropskom unijom i OEBS, pripremio zajednički dokument o rešavanju svih preostalih problema izbeglica u regionu sa taksativno nabrojanim predlozima šta bi trebalo učniti.

"Prvi naš predlog je bio da države manje pričaju i da se krene u konkretnu akciju, da države sednu i da se dogovore o statističkim podacima", rekao je Arboleda.

To znači da se slože oko broja izbeglica, povratnika, onih koji imaju nerešena pitanja i tako dalje, da bi se mogla steći slika o veličini problema, jer različite zemlje

raspolažu različitim podacima, objasnio je Arboleda.

Kada budemo imali konsolidovane statistike između država, precizirao je Arboleda, sledeće što bi trebalo da se uradi jeste procena potreba.

Posle toga, rekao je Arboleda, imaćemo solidniju osnovu za sazivanje međunarodne donatorske konferencije, na kojoj bismo predstavili nezadovoljene potrebe i tražili novac za ta konkretna rešenja.

Onda bismo u narednih nekoliko godina u potpunosti mogli da zatvorimo poglavlje izbeglištva u regionu, zaključio je Arboleda.

Romi posebno ugroženi

Romi sa Kosova posebno su ugrožena grupa među raseljeničkom populacijom, ocenio je

šef Predstavništva Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice u Srbiji Eduardo Arboleda.

Upitan šta se događa sa Romima proteranim sa Kosova i Metohije, koji pod najlonima žive u koletivnim naseljima i niko ne govori o njihovom povratku, Arboleda je odgovorio da su Romi, "bilo da su na Kosovu ili na bilom kojem drugom kraju planete, uvek ugroženiji od drugih".

Romi sa Kosova su posebno ugrožena grupa među raseljeničkom populacijom, precizirao je Arboleda i napomenuo da mnogi ne poseduju ni lična dokumenta, u čemu im UNHCR pomaže.

"Imamo poseban projekat, koji finansiramo zajedno sa Evropskom unijom (EU), da bismo obezbedili besplatne lične dokumente za Rome", istakao je Arboleda.

Nastavak na S media...

Politika: Nezavisnost okončala povratak Srba

Blic: Na Kosovu stao povratak Srba