Izvor: Blic, 22.Sep.2011, 20:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hronologija padova svemirskih objekata u Srbiji i svetu

Astronomi predviđaju da će najverovatnije sutra na Zemlju pasti stari američki satelit, za koji tvrde da je najveći "svemirski otpad" koji se vraća iz orbite u poslednjih 30 godina, a stručnjaci ne očekuju nikakve posledice po ljude i prirodu.

U svetu je pre letova u svemir, ali i paralelno sa tom erom, bilo više slučajeva padova svemirskih objekata, dok su padovi meteorita zabeleženi četiri puta u Srbiji. Naši stručnjaci se ne slažu oko toga da li je bio još jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << slučaj pada meteorita, 1919. godine, navodno u okolini Čačka.

Hronologija padova svemirskih objekata u Srbiji i svetu:

13. oktobra 1877. - Na području Sokobanje pao meteorit težak oko 80 kilograma. U Prirodnjačkom muzeju u Beogradu čuva se komad tog meteorita obima 25 centimetara.

19. oktobra 1889. - Meteorit pao u rejonu planine Jelice kod Čačka. Srušio se na prostoru površine oko 40 kvadratnih kilometara i raspršio u oko 30 komada. Najveći primerak težak 8,5 kilograma pao je na područje Ježevice.

30. juna 1908. - U sibirskoj tajgi, u Tunguziju na prostoru međurečja Jeniseja i Lene, dogodio se pad nebeskog tela što je izazvalo strahovitu eksploziju, koja se čula hiljadama kilometra daleko. Sravnjeno je sa zemljom 2.150 kvadratnih kilometara tajge. Ni danas nije potpuno razjašnjena dilema da li je reč o meteoritu ili kometi. Na mestu udara u mulju močvare pronađene su mikroskopske kuglice, takozvane sferule, čija je analiza pokazala visok stepen nikla i iridijuma, koji se u velikim koncentracijama nalaze u nebeskim telima. Ruski naučnici smatraju da je najverovatnije reč o kometi - nebeskom telu koje se nalazi u putanji oko Sunca.

1947. - Na teritoriji Srbije pronađen gvozdeni meteorit prečnika 45 centimetara i težak preko 100 kilograma. On je, pošto nije bilo sigurno da se radi o meteoritu, prvobitno nazvan "dimitrovgradsko gvožđe". Naziv "dimitrovgradski meteorit” upotrebljen je nakon što je potvrđeno da u njegovoj strukturi postoje tzv. vidmanštatenove figure, trouglovi koji dokazuju da u njegovom sastavu dominira gvožđe.

11. jula 1979. - Šatl "Skajleb" težine 78 tona pao u Indijski okean, zapadno od Australije. U tom incidentu nije bilo povređenih. Ta vasionska stanica je oko zemlje prethodno kružila više od šest godina. Šatl se potpuno raspao prilikom prizemljenja.

Januara 2001. - Deo rakete srušio se u pustinju u Saudijskoj Arabiji.

Februara 2003. - Komadi šatla "Kolumbija" rasuli se širom Teksasa, SAD, posle eksplozije na toj vasionskoj stanici. Delovi šatla pali na prostoru prečnika oko 50 milja na području zapadnog Teksasa i Luizijane. Bilo je više požara, ali niko nije stradao. Sudbina kosmonauta zvanično nepoznata.

Marta 2007. - Komadići sa ruskog špijunskog satelita proleteli desetak kilometara od aviona na liniji Santjago-Oklend.

12. novembra 2010. - Na potezu od Grdelice do Vladičinog Hana padali maleni, jedva vidljivi delovi bolida - meteorita (zvezde padalice) čiji ukupni prečnik nije bio veći od jednog metra. Nisu pronađeni delovi meteorita, koji je, pre pada, probio zvučni zid.

2010. - Kosmički teleskop "Vise" detektovao je tokom godine 16 opasnih asteroida koji se nalaze blizu Zemlje, a koji nisu bili vidljivi golim okom.

2011. - Na zemlju, po svoj prilici 23. septembra, trebalo bi da padne satelit, po imenu UARS, a najveći je svemirski otpad koji se vraća iz orbite u poslednjih 30 godina. Satelit je lansiran 1991. godine pomoću šatla Diskaveri. Taj američki satelit trebalo je da bude prizemljen u februaru ili martu ove godine, kako je ranije planirano, pošto je još u to vreme došlo do gubitka kontrole nad letilicom.

NASA odbrojava pred očekivani sutrašnji pad satelita

Američka svemirska agencija NASA odbrojava poslednje sate pred očekivani pad njenog starog istraživačkog satelita od šest tona na Zemlju, koji se očekuje sutra popodne po istočnom američkom vremenu.

NASA je, međutim, saopštila da je "još uvek prerano da bi se sa više izvesnosti predvidelo tačno vreme i lokacija njegovog ulaska u atmosferu".

Imajući u vidu da tri četvrtine Zemljine površine čine okeani, velika je verovatnoća da će satelit bez ozbiljnih posledica pasti u vodu.

U saopštenju izdatom sinoć, NASA je navela da se ne očekuje da će satelit proći iznad Severne Amerike. Njegov ulazak u atmosferu Zemlje očekuje se sutra, a zbog sagorevanja usled brzine raspašće se na više od 100 delova, od kojih će većina sagoreti.

Povezane vesti: Srušila se raketa osnivača "Amazona" Otkrivena zvezda koja ne bi trebalo da postoji NASA planira da sagradi nuklearku na Mesecu ili Marsu Supernova biće vidljiva sa Zemlje Prvo pomaljanje Zemlje iz svemira – 45. godišnjica

Nastavak na Blic...

Večernje novosti: Gde su sve padali svemirski objekti

medio.rs: I Srbija na meti svemirskog otpada