Izvor: Blic, 15.Maj.2015, 13:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

GODIŠNJICA UŽASA Poplave koje Srbija nikada neće zaboraviti

Godinu dana prošlo je od jedne od najvećih poplava u istoriji Srbije, kada su maja 2014. pred vodenom bujicom poklekla čitava naselja, kuće propadale u zemlju, a ljudi glavom bez obzira bežali iz svojih domova koji su se urušavali pred njihovim očima.

Od osam pogođenih opština u Srbiji, najveću štetu pretrpeo je Obrenovac, ali je vodena stihija nanela ogromnu štetu i u Krupnju, Šapcu, Paraćinu, Mionici, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ubu, Osečini, Valjevu, Lajkovcu...

Crni bilans iznosi 57 izgubljenih života. U poplavama se utopilo 24 ljudi, uključujući i jednog hrabrog vatrogasca. U klizištima je stradalo 7 osoba, dok je prirodnom smrću u trenutku poplava u pogođenim opštinama preminulo 26 ljudi.

Samo u Obrenovcu uništeno je više od 11.500 dobara, uključujući 3.500 automobila i 7.000 kuća, od kojih je 200 potpuno srušeno, stanova, poslovnih prostora, kao i 1.000 hektara potopljenih oranica sa već zasejanim usevima.

Svoje domove moralo je da napusti 31.789 građana, koji su evakuisani iz kriznih područja.

U poplavama su najviše stradali Krupanj, Ub, Valjevo, Osečina, Lajkovac, Mionica, Šabac i Obrenovac.

U Paraćinu je šteta od poplava procenjena procenjena na 2,5 milijardi dinara, a pod vodom je bilo 3.000 objekata.

Skoro 85 odsto opštine Obrenovac bilo je u potpunosti uništeno, uključujući sve javne objekte. Tačna šteta nije utvrđena, ali se procenjuje da se kreće između 150 i 200 miliona evra, barem je tako izjavio predsednik opštine Miroslav Čučković.

U spasavnju stanovnika i borbi protiv poplava izveden je 551 let helikopterima, sa ukupno 195 naleta, a dnevno je bilo angažovano 10 helikoptera, tri amfibije, 43 čamca i osam pumpi za vodu.

Srbija se nalazila na rubu prave humanitarne katastrofe, koja je donekle izbegnuta zahvaljujući udruženim snagama vojske i spasilačkih ekipa.

Ipak,ne sme se zaboraviti veliki udeo građana koji su se samoinicijativno uputili u ugrožena područja.

Mladi i stari zajedničkim snagama danima su postavljali džakove sa peskom i radili na zaštiti od naleta vode. Drugi su organizovali prikupljanje humanitarne pomoći u svim delovima zemlje. Donirali su se voda, hrana, odeća, ćebad, i osnovne potrepštine koje su imale vrednost suvog zlata evakuisanom stanovništvu raspoređenom po sportskim halama, vojnim kasarnama i objektima Crvenog krsta širom zemlje.

Solidarnost koju je srpsko stanovništvo pokazalo sa ugroženima predstavlja svetlu tačku jednog užasnog perioda koji je pogodio Srbiju.

EU je posle prošlogodišnjih poplava u Srbiji finansirala izgradnju 160 novih i rekonstrukciju 870 kuća, više od 16.000 porodica je od EU dobilo osnovnu pomoć u vidu semena i djubriva, za 11.000 dece je finansirala obnovu 15 osnovnih i srednjih škola i vrtića.

Ne treba zaboraviti ni humanitarnu pomoć koja je upućena iz svih delova sveta, od EU, SAD, Rusije i ostalih zemalja, kao ni pomoć ruskih specijalaca koji su došli da pomognu srpskim kolegama u spasavanju ugroženog stanovništva.

Danas, kada Srbija obeležava prvu godišnjicu katastrofalnih poplava, život se donekle vratio u najugroženija područja, iako su posledice i dalje evidentne.

Država na čelu sa premijerom Vučićem obećala je da će do početka prošle zime biti izgrađeni novi stanovi i kuće za 253 porodice kojima su domovi u poplavama uništeni. Svima kojima su kuće delimično oštećene data je pomoć u iznosu od 2.000 evra.

Oni koji su u poplavama izgubili sve navode da novčana naknada koju su dobili nije ni blizu dovoljne, te da i dalje čekaju pomoć države.

Godinu dana kasnije, neki stanovnici su dobili nove kuće, ali mnogi i dalje stoje u redu za ponovno započinjanje normalnog života koji su im prošlogodišnje poplave iznenada oduzele.

Nastavak na Blic...