Izvor: Politika, 18.Jan.2010, 01:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nestaju platani iz Bulevara kralja Aleksandra

Seča najosetljivijeg drvoreda u gradu počeće za oko mesec dana. – Kada se ulica bude obnavljala sigurno će se oštetiti i korenje što će dodatno ugroziti opstanak ugroženog drvoreda

„Zelenilo Beograd” jedno je od preduzeća bez koga se u gradu ne može uraditi nijedan veći posao. Osim što brinu o više od 2.500 hektara zelenih površina, oko 1 250 zaposlenih angažovano je i kada pada sneg, prete poplave ili se održavaju sportske manifestacije. Ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine pred zaposlenima su dva velika projekta – obnova Pionirskog parka i rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra, gde je predviđena seča decenijski starog drvoreda, najavljuje Radovan Draškić, generalni direktor „Zelenila”.

Direkcija za puteve i grad najavili su da će od sredine februara početi obnova Bulevara kralja Aleksandra. Da li to znači da će drvored, koji je simbol ulice, biti posečen od Vukovog spomenika do Cvetkove pijace?

Da, planiramo da sva stabla u tom delu bulevara posečemo. To je šok za koji moramo pripremiti sugrađane i objasniti im zašto to činimo. Postoji nekoliko razloga. To je najosetljiviji drvored u gradu, jer je star. Pojedina stabla imaju i po devedeset godina. Drugi razlog je bezbednost. Kad pada sneg ili duva vetar strepimo da neka grana ili drvo ne padne i povredi nekog ili uništi nečiju imovinu. Kada se ulica bude obnavljala sigurno će se oštetiti i korenje što će dodatno ugroziti opstanak starog i ugroženog drvoreda. Do sada smo pokušavali da mu obnovimo vek pa smo svake godine do Vukovog spomenika orezivali sva stabla do samog račvanja. Takav drvored, međutim, nema ni estetsku ni ekološku funkciju. To bismo morali da radimo i sa gornjim delom, ali praktično ne bismo ništa poboljšali. Kad se već sve radi i raskopava cela ulica, onda je to idealna prilika da posadimo nova stabla koja će u narednih pola veka biti drvored Beograda.

Da li već postoji plan kako bi trebalo da izgleda novi drvored?

U načelu postoje ideje, i radićemo u saradnji sa Šumarskim fakultetom i Republičkim šumarskim institutom. Novi drvored biće savremeniji nego onaj u Ulici kralja Milana ili Nemanjinoj jer će biti izgrađen i sistem za navodnjavanje. Na trotoarima će biti kasete koje će sprečavati da korenje dotiče instalacije, a predviđena je horizontalna i vertikalna zaštita sadnica.

Još se nismo u potpunosti opredelili šta ćemo posaditi, ali će to najverovatnije biti neki srednji lišćari, čije krošnje kada dostignu svoj puni rast neće doticati kontaktne mreže, zgrade, semafore i od kojih će stanari manje strahovati. Plan je da posečemo oko 400 stabala, a da posadimo više od 500. Ništa se neće izgubiti na kvalitetu, naprotiv, dobiće se. Znam da će biti negodovanja Beograđana. Mislim, ipak, da će to biti dobitak za grad i građane.

Posle dužeg vremena na redu je i obnova Pionirskog parka...

Ambijentalno okruženje je sređeno, deo ispred Starog dvora i između Predsedništva i Skupštine grada, tako da je ostao samo Pionirski park. On je zaštićen i kao spomenik, a u njemu postoje stabla koja su prirodna dobra. Projekat je uradio Šumarski fakultet, a mi ćemo ga realizovati. Vrednost investicije je oko 100 miliona dinara. Akademski park je takođe predviđen za sanaciju, čak su i sredstva izdvojena za njega. On nije obična zelena površina, već je specifičan i pod dvostrukom je zaštitom, pa sav posao mora biti usaglašen sa Gradskim zavodom za zaštitu spomenika i Republičkim zavodom za zaštitu prirode. Za Tašmajdan još čekamo da se reše imovinskopravni odnosi pa da počnemo obnovu.

Šta trenutno rade zaposleni u „Zelenilu”?

Pripremamo proizvodnju sadnog materijala. Godišnje proizvedemo gotovo 700.000 cvetnih sadnica. To je obimna proizvodnja koja traži dosta fizičkog rada, jer smo svake godine povećavali površine koje smo stavljali pod cvetni zasad. U toku je izrada oko 1.000 novih dečjih rekvizita i parkovskog mobilijara koje ćemo postaviti i zameniti u ovoj godini.

Završeni su novogodišnji praznici pa se mnogi sugrađani pitaju šta da učine sa jelkama. Da li za pomoć mogu da se obrate „Zelenilu”?

Dovoljno je da nas pozovu i kažu da imaju jelku koju žele da posade ispred svoje zgrade. Naši radnici odu, procene da li je jelka „preživela” život u stanu i posade je ispred ulaza, ili u neposrednoj blizini gde se nađe pogodno mesto.

Da li je posao vaših radnika da uklanjaju stabla oborena u oluji?

Nemamo obavezu da uklanjamo bilo šta što je palo u privatnim dvorištima. Kako to ne možemo da objasnimo sugrađanima, odlučili smo da im izađemo u susret, pa onda i bez naknade odnosimo srušena debla. Beograđani ipak moraju da budu tolerantni i da shvate da i u tom slučaju imamo prioritete. Na prvom mestu je odnošenje drveća koje ometa normalan tok saobraćaja, pa tek onda uklanjanje stabala.

U slučaju da drvo koje je u nadležnosti „Zelenila” padne i napravi štetu, kako sugrađani mogu da je naplate?

Odgovaramo samo kad se u normalnim uslovima nešto dogodi. Recimo, padne grana i napravi štetu, onda je to posledica naše nebrige. Tada sugrađani bez problema mogu naplatiti štetu. Ali kad vetar duva preko 17 metara u sekundi, to više nema veze sa održavanjem. Taj vetar obara i zdravo drvo, a osiguravajuća društva sa kojima radimo u tom slučaju ne moraju da plate štetu.

Kakvi su ovogodišnji planovi?

Prošle godine obnovili smo veliki broj zelenih površina, uredili neke parkove koji su bili ruinirani, ali i napravili nove. Potpuno smo obnovili Voždovački park i vratili mu stari klasični, elegantni izgled. Uradili smo i jedan nov, moderan park na mestu parkinga u Bloku 22 u Novom Beogradu. Kako nemamo još mnogo centralnih parkova koji nisu uređeni, ostaju nam Tašmajdanski i Akademski, a imamo u planu da nastavimo sređivanje zelenih površina i u stambenim naseljima. To je ogroman prostor, više od 1.000 hektara koje niko decenijama nije sređivao, zato smo počeli uređenje lokacija u Bloku 22, naselju Save Kovačevića... Ova mesta možda nisu važna svim građanima kao što su centralni parkovi, ali su ljudima koji tamo žive i te kako bitna.

Branka Vasiljević

[objavljeno: 18/01/2010]
Pogledaj vesti o: Poplave

Nastavak na Politika...