Izvor: Blic, 22.Avg.2008, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Život od pesme, voća i igre

Neki ih smatraju sektašima, jedni misle da su verski fanatici, dok drugi tvrde da su poklonici paganske religije. Ipak najbliže pristaje ocena da je reč samo o osobenjacima koji žele da žive u skladu sa prirodom, ne remeteći njena pravila. Reč je o članovima velike „Rainbow familly" („Dugina porodica"), svojevrsne hipi kolonije koja u svetu broji najmanje pedeset hiljada članova. Oko dve hiljade njih sa pet kontinenata svih veroispovesti i boje kože, nedavno su se nastanili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na nepristupačnom terenu planine Malinik ispod takozvanog Mikuljskog kamena, 17 kilometara od borskog sela Zlot, u carstvu smukova, šarki i poskoka.

Razlog tome je tradicionalno letnje okupljanje „Dugine porodice" koje zvanično počinje punim mesecom u julu i završava istom mesečevom menom u avgustu. Tada se priređuje svetkovina tokom koje se pali ogromna logorska vatra i oko nje počinje ples, igra i muzika sa instrumenata drevnih naroda, od tamtama do aboridžinskog roga „didgeridoo" uz gromoglasne krike oponašanja životinja. Ponekad, kao što je u ovom slučaju reč, ukoliko su uslovi dobri, hipici ostaju i po mesec, dva i duže. Ovog puta mnogo ih je došlo sa dečicom, od kojih neka imaju svega nekoliko meseci.

Kamperi su danima pristizali u ovu nedođiju i nastanili se duž rečice Valja demižlok, mestu koje obiluje netaknutom prirodom. Vozeći se ka Mikuljskom kamenu, susreli smo nekoliko devojaka koje su sa uprtim rancima od tridesetak kilograma napuštale kamp seleći se na neko drugo mesto. Prolazili su stazama koju su naši vodiči Branko Srbulović i Danijel Aleksić vojnim džipom iz šezdesetih s mukom savladavali.

- Wellcome home - tradicionalno nas je pozdravila Karen iz Izraela koja je potpuno sama krenula natrag ka Zlotu.

- Šteta što niste došli ranije, ovo vam je bila jedinstvena prilika da vidite praznik punog meseca - kritikovala nas je i nastavila put nameštajući maramu kako bi se zaklonila od sunca koje je okrutno pržilo.

Ovi moderni nomadi obučeni su u hipi odeću, ukoliko je uopšte imaju na sebi, pa je susret novinara „Blica" sa njima bio svojevrsni rimejk kadrova legendarnog filma „Kosa" Miloša Formana.

Većina ne voli kada ih neko fotografiše, i to možete učiniti samo uz njihovu dozvolu. Mnogi veruju da im slikanjem oduzimate deo duše, pa se desilo da je jedan od njih pristao da pozira, ali pod uslovom da mu donesemo sliku kako bi povratio oteti deo sebe.

- Svesni smo da ljudi zaziru od nas smatrajući nas nekakvom sektašima, ali je to samo plod predrasuda. Naša filozofija je priroda. Ovde su prisutni budisti, islamisti, katolici, protestanti..., ljudi svih vera i nacija kojima je cilj sjedinjenje sa majkom prirodom - rekao nam je muškarac odeven kao tibetanski sveštenik. Kaže da nema ime jer mu ne treba, a po naglasku reklo bi se da je Amerikanac.

Svoje šatore, one klasične, zatim tipije, koji nalikuju indijanskom vigvamu sastavljenom od platna i granja, i obične cirade koje pridržavaju grane, smestili su u krugu od nekoliko kvadratnih kilometara. Centralno mesto čine obluci kamena gde uvek gori vatra i odakle počinje podela hrane. Čin obeda je vrlo neobičan i obavlja se dva puta dnevno. Članovi „Dugine porodice" staju ukrug, drže se za ruke i pevaju pesmu o krugu u kojem su i o međusobnoj bratskoj ljubavi koja ih povezuje. Na meniju je isključivo hrana organskog porekla, zabranjena je upotreba mesa i mlečnih proizvoda.

- Do novca za nabavku namirnica dolazimo skupljajući dobrovoljni prilog u takozvani magični šešir, a ko nema para, na obodu šešira ostavi poljubac. Voće koje sakupljamo isključivo je sa zemlje jer se smatra da se branjem remeti priroda - kaže za „Blic" Beograđanin Zoran Ostojić, koji kampuje sa Miom, Vanjom, Danijelom i Mitom.

Vatra se loži isključivo od pronađenog suvog drveća jer se živa stabla ne smeju seći. Zabranjeni su alkohol i teške droge, a nema ni električnih aparata.

Nuždu vrše u iskopane kanale koje potom zatrpavaju, ne upotrebljavaju toalet-papir već koriste isključivo vodu i lišće. Nigde se ne može videti smeće jer se ostaci hrane zatrpavaju. Nema ni deterdženata, pa se dugina deca kupaju u pepelu, kojim peru veš i posuđe.

Svakodnevno se organizuju i radionice gde se razmenjuju saznanja.

- Učimo o preživljavanju u prirodi, lekovitim i jestivim samoniklim biljkama, umetnosti slikanja tela i odeće, vežba se meditacija i masaža - kaže nam Velerio, arhitekta iz Milana kome je ovo jubilarno trideseto druženje.

Ivana iz Požege u Hrvatskoj kaže da ovde nalazi smisao života, da su ljudi i predeli u Srbiji fantastični.

- Ovde ćete naći duhovno zadovoljstvo. Svi smo ujedinjeni i nema granica, država i vere - kaže ova devojka koja jedva da je prevalila tinejdžersko doba.

Mnogo je Srba, Bosanaca, Hrvata i Slovenaca, svi pričaju o prirodi i ne pada ima na pamet da pominju devedesete koje su ostavile teške ožiljke na njihovim zemljacima. Za njih, kažu, vreme ne postoji.

U kampu postoji i biblioteka, ali i šator gde se pruža medicinska pomoć. Nezvanično smo saznali da se tokom kampa jedna devojka porodila, a uspešno se intervenisalo i nakon dva slučaja ujeda zmije otrovnice.

Zemlja koju bi kupili za stalni boravak

Pokret „Rainbow familly" nastao je 1969. godine u Americi, a godinu dana kasnije proširio se i na teritoriju Evrope. Pravi članovi porodice ne komuniciraju internetom jer preziru tehnologiju, već se odredište okupljanja saznaje isključio međusobnim kontaktima. Svake godine pridobijaju nove članove, a logorovanja se često sele iz države u državu. Maja iz Maribora nam je u poverenju rekla da postoje predlozi da se na ovom mestu otkupi zemljište kako bi se sagradilo poljoprivredno dobro zdrave hrane i mesto za život članova „Dugine porodice".

Nastavak na Blic...