Izvor: B92, 16.Nov.2009, 02:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Te divne, žive lezbejke
Ljubav između dve žene različito je tumačena tokom različitih istorijskih perioda. Termin ’lezbejstvo’ prvi put je zabeležen 1870. godine. Do tada su korišćeni termini ’tribadizam’ i ’safizam’ kako bi se označili odnosi između žena. Termin je u medicinsku literaturu ušao početkom 20. veka, ali je fokus medicinskih i društvenih istraživanja homoseksualnosti još uvek bio usmeren na istopolnu orijentaciju kod muškaraca.
Piše: Boban >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Stojanović
Tridesete godine prošlog veka bile su važna prekretnica za formiranje lezbejskog identiteta. Bogata američka naslednica Natali Kliford Barni, otvorila je u Parizu vikend salon u kome se okupljala intelektualna i umetnička elita spremna da raspravlja o seksualnosti, posebno o istopolnoj orijentaciji. Među gostima salona su i književnice Gertuda Štajn, Kolet, Djuna Barnes, slikarka Romani Bruks, kao i Radklif Hol autorka prvog lezbejskog klasika ’The Well of Loneliness’. U knjizi se kao predgovor našao tekst koji poziva na toleranciju prema istopolnoj ljubavi. Istovremeno, Berlin postaje jedan od najvažnijih gradova za razvoj gej-lezbejske kulture.
Sa druge strane okeana, u Americi, veliku pometnju unosi Frojdova teorija da su ljudi spremni učiniti sve kako bi zadovoljili seksualnu želju. Istovremeno, pojavljuju se prve fotografije koje prikazuju seksualni čin između dve žene, dok u većim gradovima postoje noćni klubovi namenjeni lezbejkama. Sve ovo podstiče društvo da preispituje seksualnost, a biseksualnost postaje veoma zastupljena. Ipak, proboj lezbejstva podstiču žene iz druge potlačene grupe – crnkinje. Mnoge džez pevačice i lezbejke u noćnim klubovima pevaju o svojim vezama sa drugim ženama. Popularne izvođačice bluza Besi Smit i Gledis Bentli pevale su lezbejskoj publici koju su činile Džoan Kraford i Talula Bekhend.
Polovinom 50-tih, u Americi nastaje prva lezbejska grupa - ’Kćeri Bilitisa’. Ubrzo od osnivanja počele su da publikuju magazin ’The Ladder’ u kome su objavljivale tekstove o lezbejstvu i zastupale ideju o društvenom sistemu u kome će svaka žena biti jednako vredna bez obzira da li je lezbejka ili ne. Ovo lezbejsko udruženje postalo je veoma popularno, pa su formirane lezbejske grupe u još nekoliko američkih gradova.
Evropske lezbejke počinju sa udruživanjem desetak godina kasnije. U Engleskoj su postojala pravila po kojima su žene morale da se oblače na određeni način, što se nikako nije dopadalo tzv. buč lezbejkama, odnosno onim koje su želele da se oblače poput muškaraca. Iz njihovog revolta nastaju prvi specijalizovani klubovi u kojima se javlja lezbejska subkultura. Tako se razvila prepoznatljiva ’butch’ (maskulina) i ’femme’ (feminina) lezbejska kultura.
Prekretnicu za lezbejski pokret predstavlja feminizam drugog talasa tokom 70-tih godina. Istovremeno, dolazi do pobune u Stonvolu kojom počinje snažna borba za jednakost gej muškaraca i lezbejki u društvu. U Americi militantna lezbejska organizacija „Radicallesbians" donosi svoj Manifest u kome definiše lezbejke kao one „u kojima je nakupljen bes svih žena".
Osamdesete godine donele su lezbejkama veliku vidljivost. Teniserka Martina Navratilova, iznela je u javnost svoje veze sa Džudi Nelson i Ritom Mej Braun. Nakon nje, Madona je objavila svoje afere sa nekim od poznatih žena Holivuda, a ostaće zabeležena slika pevačice k.d.leng u stolici za brijanje dok penu sa njenog lica skida Sindi Kraford.
Vidljivost lezbejki i danas nije velika, ali se dominanta slika o njima polako menja. Od legendarnog ostrva Lezbos i pesnikinje Safo, do venčanja glumice Elen Dedženeris, ispisana je bogata lezbejska istorija. Zbog stvari koje su unapredile čovečanstvo, istorija pamti mnoge žene, ali često briše činjenicu da su neke od njih volele druge žene.
.jpg)
