Izvor: B92, 23.Jun.2008, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nesanica kao zdravstveni problem

Nesanica je veoma česta pojava, a većina ljudi ima manje privremene poremećaje spavanja usled raznih stresova, zabrinutosti ili neurednog života.

Stručnjaci tvrde da nesanica, ako se nesposobnost da se dobro naspavate produži na nekoliko nedelja ili meseci, može postati realni zdravstveni problem.

Naučnici ističu da poremećaji sna imaju različite oblike kao što su hrkanje, nesvesno često buđenje, koje u velikoj meri remete san.

Uzroci hronične >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nesanice najčešće su depresija, anksioznost ili fizički bol.

Higijena sna je izraz koji podrazumeva neke praktične postupke i obezbeđivanje uslova za zdrav san, koji podrazumevaju da se ne jede neposredno pred spavanje, jer teži obrok može negativno da se odrazi na kvalitet sna, ali lagana užina može imati pozitivan uticaj jer u krevet ne valja otići gladan.

Topla kupka pre spavanja takođe može da pomogne da se lakše utone u san, kao i boje u spavaćoj sobi i boje posteljine, a u tom smislu su poželjne umirujuće boje - nežnoplava, šumsko zelena ili boje jesenje prirode.

Stručnjaci smatraju da treba povesti računa da se na počinak ide u određeno vreme svake večeri, da buđenje uvek bude u isto vreme, uključujući i vikende, kao i da je neophodno ograničiti unos kofeina i nikotina, upražnjavati svakodnevno vežbanje, ali ne tri do četiri sata pred spavanja jer ono drži metabolizam budnim.

Oni preporučuju laganu šetnju posle večere koja može da ubrza probavu i pripremi organizam za lep san.

Slip medicina je mlada grana koja izučava poremećaje normalnog toka spavanja.

Pionirske korake slip medicine u našoj zemlji načinio je dr Aleksandar Milovančev, direktor Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, koji je nabavio najsavremeniju opremu za moderno odeljenje dijagnostike i lečenja poremećaja sna.

Poznato je da fiziološki trećinu života provedemo spavajući i zato je značajno da se analizira sve što se dešava sa organizmom tokom sna, odnosno da li kompleksna slika moždane aktivnosti koja je još kompleksnija u snu nego na javi ima normalan tok.

S tim su u vezi i brojne složene funkcije svih organskih sistema, jer se organizam spavanjem priprema za novo dnevno funkcionisanje.

Loše spavanje ako dugo traje, oštećuje mnoge organe - srce i krvne sudove, pluća, mozak, remeti nivo šećera i masnoća u krvi, dovodi do impotencije i pogoršava već postojeće bolesti kod pacijenata i otežavaa lečenje.

Do sada su definisana 83 poremećaja sna, a najteži je slip apnea (sleep apnea), periodični prestanak disanja tokom noći.

Bolesnici koji pate od slip apnee obično su gojazne osobe koje hrču, mada hrkanje samo po sebi ne znači i postojanje ovog poremećaja, često se bude noću, kašlju, nemirno spavaju.

Doktor Ivan Kopitović kaže da je dokazano da slip apnea drastično smanjuje radnu koncentraciju pojedinca, što je naročito opasno kod profesionalnih vozača, radnika na opasnim mestima i velikoj visini, jer može izazvati tragične incidente.

"Sve to pokazuje da je i sa šireg društvenog aspekta neophodno tretirati slip apneu kao ozbiljnu bolest, a osobe sa tipičnim simptomima treba uputiti na ispitivanje, jer je uspešno lečenje u velikom broju slučajeva moguće", istakao je dr Kopitović.

Najefikasnije i istovremeno najoptimalnije sredstvo za lečenje slip apnee je upotreba CPAP aparata koji ne dozvoljava da dođe do apnee, odnosno zatvaranja gornjeg disajnog puta, jer se pod pozitivnim pritiskom preko nosne maske ili običnog silikonskog dodatka za nozdrve ubacuje vazduh u disajne puteve čuvajući ih od kolapsa.

Pravilno lečenje slip apnee tim aparatom omogućava prestanak često vrlo bučnog hrkanja i upadanja u krize disanja, a samim tim obezbeđuje normalan i okrepljujući san, pri čemu je tokom dana osoba normalnog nivoa budnosti i koncentracije.

Nastavak na B92...