Izvor: Domino Magazin, 23.Apr.2014, 15:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
5 najstrašnijih Srba svih vremena
Samo od njihovih slika klecaju kolena, a tek kada čujete ove priče...
5. Car Dušan Silni
wikimedia
Kada neko u svom imenu ima reči CAR i SILNI, jasno vam je da to nije baš običan lik iz udžbenika istorije. O ne, Car Dušan je bio sve samo ne običan srednjevekovni vladar.
Evo par sitnica koje bi trebalo da znate.
Recimo da se još kao vrlo mlad borio protiv bosanskog bana Stefana II Kotromanića u Zahumlju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Domino Magazin << I pobedio. A čim je malo porastao rođenog oca zbacio je sa vlasti. Tako je Stefana Dečanskog je napao sa malom ali odabranom grupom vernih ratnika i zbacio ga sa vlasti. A onda i zatvorio u tamnicu gde je nešto kasnije i umro.
Nije vam dosta?
Ok, onda dodajmo i da je bio toliko opasan da je Srbija u njegovo vreme bila carstvo i da je zauzimala najveću teritoriju ikada.
Granice njegovog carstva obuhvatale su današnju Crnu Goru, Srbiju na severu do Beograda, Makedoniju, Albaniju, Hrvatsku, Bugarsku i Grčku. Pogledajte sliku pa će vam biti jasno:
wikimedia
A da bi i svima objasnio koliko je samo opasan, 1345. godine se proglasio za Cara Srba, Grka i Bugara.
Planirao je da osvoji i Carigrad i postane vođa celog istočnog carstva Vizantije, što bi možda i uspeo da nije iznenada umro u nikada razjašnjenim okolnostima.
Pored osvajačkih avantura, surovo je rešavao i unutrašnja pitanja. Recimo u Dušanovom Zakoniku koji je donesen 1349. godine u Skoplju piše ovako nešto:
Ko se nađe da je ubio oca ili mater, ili brata, ili svoje čedo, takav ubica da se spali na ognju!
Ili možda:
I ko proda hrišćanina u drugu neverničku veru, neka mu se ruka odseče i jezik sareže!
Kao i:
Ako vlastelinka učini blud sa svojim čovekom, da im se obema ruke odseku i nos sareže!
Jasna vam je poenta. Bio je stvarno strašan.
Umalo da zaboravimo. Car Dušan Silni je jedini od Nemanjića koji nije proglašen u sveca. Verovatno zato što je ženu odveo na Svetu Goru za vreme epidemije kuge. A možda i zbog te sitnice da je vaseljenski patrijarh Kalist poslao anatemu, crkveno prokletstvo, na Cara Dušana i Srpsko carstvo.
Još samo ovo! I danas u Grčkim selima decu plaše Carom Dušanom. Nešto kao što je kod nas Baba Roga. Bio je strašan, kada vam kažemo!
>>> 10 fantastičnih činjenica iz SRPSKE istorije
4. Stevan Sinđelić
wikimedia
Kraj 18. veka nije bilo baš fino vreme u Srbiji, čak ni za najhrabrije. Turci su i dalje vladali, a malobrojni heroji su odlazili u hajduke i borili se za slobodnu Srbiju. Što uopšte nije bila naivna stvar zato što im je skoro sigurno ginulo nabijanje na kolac ili u boljem slučaju svilen konac oko vrata.
Ali ova momčina je bila još opasnija. Mnogo opasnija! Pogotovo ako ste Osmanlija koji stvarno neće da se tornja iz majčice Srbije.
Stevan Sinđelić je rođen 1770. godine u selu Vojsci, u Okrugu Moravskom. Otac mu je bio ugledni zanatlija Radovan Rakić a pošto je umro mlad prezime je dobio po majci Sinđeliji.
I kao vrlo mlad je svima pokazao da ima prek karakter. Bio je strog ali pravedan prema seljanima.
Hajdučki zanat je učio kod čuvenog resavskog kneza Petra, koga su dahije pred početak Prvog srpskog ustanka ubile. I to im nije zaboravio.
Umesto toga je po dogovoru sa Karađorđem celu Resavu digao na Ustanak protiv Turaka. Do nogu ih je dotukao Jasenjaru, između Svilajnca i Ćuprije. Posle uspešnih bitaka na Ivankovcu gde je pokazao hrabrost i vojničke veštine Karađorđe ga proglašava u Vojvodu Resavskog.
Ako ne znate ovu priču, sigurno se sada pitate - šta je tu tako posebno. E pa samo čitajte.
Vojvoda Sinđelić je 1809. godine branio Niš od Turaka na Čegru.
Bitka je počela u jutro 19. maja 1809. Višestruko brojniji Turci su jurišali četiri puta, ali su ih Sinđelićevi junaci odbili. Na kraju su preko onih koji su izginuli i ispunili rovove oko šanca, na juriš ušli u šanac.
Turcima su stalno dolazile nove snage, a Sinđelić je ostao sam sa svojim junacima.
A onda je viknuo: “Braćo! Spašavajte se ko hoće i ko može!”
Posle toga je iz svoje kubure opalio direktno u buriće baruta i bukvalno razneo sve oko sebe. Sve, dakle i sve Turke.
Kada se dim razišao na Čegru je ležalo više od 16.000 Turaka i 4.000 Srba.
A koliko je to bilo strašno, hrabro i važno govori i činjenica da su Turci u besu odrali srpske glave i od lobanja napravili Ćele Kulu. Pa vi skoknite do Niša ako smete da je vidite pošto i danas svedoči o ovom herojstvu Stevana Sinđelića.
3. Gavrilo Princip
wikimedia
Imamo mi tu sklonost da goloruki krenemo na celo svet. Ili bar na najveće i najmoćnije države koje vladaju svetom. E pa upravo to je uradio Gavrilo Princip.
Da li je to bilo pametno i da li je Srbija od toga imala više koristi ili štete, ostavićemo za neki drugi tekst.
Ovo je priča o jednom mladom čoveku koji je izašao na crtu celom carstvu. A za to vam trebaju poprilična jaja.
Tog 28. juna 1914. godine Austrougarski nadvojvoda Franc Ferdinand je sa suprugom Sofijom posetio Sarajevo. I nije mu se baš išlo pošto su Habzburzi znali za mogućnost napada.
Zaista, tamo ga je čekalo čak šestoro atentatora Mlade Bosne. Od kojih četvoro nije ništa ni pokušalo da uradi. Nedeljko Čabrinović je bezuspešno bacio dve bombe sa daljine i oba puta promašio.
A onda je jedan obični dvadesetogodišnjak bukvalno promenio tok istorije. Gavrilo Princip je nadvojvodu pogodio u vrat a njegovu suprugu u telo. Franc Ferdinand je vikao “Sofija ne smeš da umreš”. A kada su njega pitali da li je povređen, rekao je “Nije to ništa” i odmah preminuo.
>>> 4 najveće srpske misterije koje su ostale bez odgovora
Inače, mnogi pogrešno tumače postupke Gavrila Principa smatrajući ga borcem za oslobođenje Srbije i velikim nacionalistom.
Ali evo šta je on sam rekao na suđenju: “Ja sam Jugoslovenski nacionalista, koji je želi ujedinjenje svih Jugoslovena”.
Šta god mislili o svemu, kada se jedan čovek suprotstavi najmoćnijoj sili u Evropi, to nama znači da je bio među najopasnijim ljudima svih vremena.
2. Dragutin Gavrilović
bastabalkana
A da nije bilo Gavrila Principa ne bi bilo ni Dragutina Gavrilovića. Priznajte da se sada sigurno pitate ko je to?
E pa to vam je sasvim sigurno najstrašniji branilac Beograda. IKADA!
Austrijanci su se početkom oktobra 1915. godine preko Dunava iskrcali kod Beograda pokušavajući da ga osvoje.
A to se nije baš dopalo majoru Dragutinu Gavriloviću iz 10. kadrovskog puka.
Negde o pola tri 7. oktobra major je prikupio svoja tri voda (verovatno popio jednu ljutu) i pred kafanom Jasenicom održao govor koji je ušao u istorijske anale:
“Vojnici, tačno u 15 časova neprijatelja treba razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, mora da bude svetao.
Vojnici!
Junaci!
Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja.
Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine.
Vi nemate dakle, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje.
Zato napred, u slavu! Za kralja i Otadžbinu! Živeo kralj, živeo Beograd!"
Shvatate da je bio nešto kao Duško Vujošević svog vremena. Samo mnogo strašniji.
Major Gavrilović je ranjen u borbi, ali je preživeo odbranu Beograda, povukao se na Krf i onda vratio još opasniji da Austrijancima objasni još par stvari za vreme proboja Solunskog fronta. I objasnio je!
1. Sava Savanović
alvaro tapia
Ova priča počinje negde u 18. veku kada priče o jezivim mitskim bićima sa Balkana počinju da se šire Evropom.
Prvo pominjanje vampira u nekom pisanom izvoru je u austrijskom časopisu „Vossiche Zeitung“, broj 98, koji je objavljen 1725. godine.
List piše da je u selu Kisiljevu u današnjoj Srbiji, ali tada Austrougarskoj, umro izvesni Petar Blagojević, a posle njega još deset osoba u narednih 24 časa. Vlasti su iz Beča poslali lekare i otkrili da je Blagojević ležao u kovčegu živ i sa ostacima krvi na usnama.
>>> Zašto je Teslina laboratorija jedna od 5 najvažnijih izgubljenih stvari ikada?
"Kada su otvorili sanduk, videli su da je pokojnikovo telo neraspadnuto, kao da je sahranjeno pre nekoliko sati, a ne pre 10 nedelja. Posle probijanja glogovim kocem, iz Petrovog tela, nosa i ušiju potekla je sveža, crvena krv. Meštani su telo spalili, dok je pop čitao molitve. Posle ovog čina, prestale su misteriozne smrti u selu", pišu tadašnji izvori.
A onda je došao Sava Savanović!
Vodeničar iz Valjeva je najpoznatiji srpski vampir. Po njemu je Milovan Glišić napisao čuvenu pripovetku, a onda i snimljen prvi srpski horor. Leptirica.
Ok, sada se pitate zašto je tako strašan?
Pa ljudi on je vampir za početak! I očigledno je bio toliko strašan da je upravo ovaj pojam ubedljivo najrasprostranjenija srpska reč širom sveta. Malo li je?
A ko misli da Sava nije dovoljno strašan, može lepo da skokne do njegove vodenice koja i dalje stoji u selu Zarožje i prespava tamo. Pa neka nam se onda javi…
.jpg)
