Izvor: B92, 21.Apr.2017, 11:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fenomen pomodarstva na srpskoj trpezi: Čija semenke zamenite domaćom varijantom
Osim u modi, najviše modiranja ima u oblasti ishrane. Kad jedan trend "zapali" sve namernike na putu zdravog života, tu kraja nema. Sasvim je jasno da želimo da živimo zdravo, ali da li treba slepo da verujemo da neka namirnica može da bude lek? I zašto nam se uvek, ali baš uvek čini da je komšijina trava zelenija pa umesto domaćih biramo sve egzotičnije namirnice da budu na našem meniju?
Čija, goji bobice, đumbir, aronija, japanska jabuka, pomelo….trendovi se menjaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i nameću određene namirnice kao "hit". E sad, da je tuđe slađe i vrapci na granama znaju, međutim nekada se treba držati devize "u se i u svoje kljuse".
Dijetoterapeut dr Budimka Novaković, profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, smatra da bi koncept ishrane trebalo da bude takav da radije biramo namirnice koje su lokalno gajene. Ona objašnjava da svaki udžbenik o ishrani na prvom mestu navodi da se konzumiraju namirnice koje su proizvedene od lokalno gajenih sirovina.
"Ljudi su vekovima u dodiru sa zemljom, vazduhom i vodom iz svog okruženja i potrebna im je hrana iz njihovog okruženja. Njihov organizam prepoznaje zapise određene životne sredine u hrani. Hrana koju jedemo iz drugih podneblja može da izazove izvesne neželjene reakcije u našem organizmu jer se naš imuni sistem nije susretao sa namirnicama iz dalekih krajeva sveta", navodi dr Novaković u razgovoru za portal "Super žena".
Proteini iz hrane nepoznate našem organizmu, navodi dr Novaković, mogu da budu rizik po digestivni trakt u kome je smešten najveći deo imunog sistema čoveka.
"Svetska alergijska organizacija kaže da nutritivne alergije mogu biti posledica globalno brzog prometa hrane. U 21. veku nemoguće je da izbegnemo nepoznate namirnice, ljudi puno putuju, žele da probaju nove ukuse, hrana se mnogo lakše i brže transportuje i dostupna nam je hrana iz najrazličitijih delova sveta. Samo je potrebno da ljudi ipak budu oprezni. Kada imamo orah koji je bogat omega-3 masnim kiselinama, nema potrebe da onda jedemo čija semenke. Orah je vekovima uzgajan kod nas i on je nama bliskija namirnica", objašnjava naša sagovornica.
Dr Novaković navodi i da namirnicama ne treba da pripisujemo lekovita svojstva. Prema njenom iskustvu, ukupna ishrana može biti zdrava ili nezdrava, ali nijedna namirnica pojedinačno ne može da poboljša ili ošteti ljudsko zdravlje.
.jpg)
