Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Jul.2015, 22:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Novom Sadu 44 slučaja trgovine ljudima

U prvoj polovini godine u Novom Sadu zabeležena su 44 slučaja trgovine ljudima. Većinom su u to bila deca, žrtve prosjačenja, i žene, žrtve seksualne eksploatacije. Oporavak je kompleksan i dugotrajan, i psihološku podršku treba da pruže sve institucije koje dođu u dodir sa žrtvom. Međutim, da li je i u praksi zaista tako?

Žrtva trgovine ljudima suočava se sa dubokim i dalekosežnim posledicama po njeno zdravlje. Osim ponovnog proživljavanja događaja i izbegavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << situacija koje podsećaju na proživljenu traumu, žrtva više nije osoba koja je bila, tvrde psiholozi. Oporavak je dugotrajan, kompleksan i obuhvata nekoliko faza.

"Kada je reč o uslugama koje pruža centar na lokalnom nivou, to je smeštaj u prihvatilište, odnosno prihvatnu stanicu, potom novčana pomoć, privremeno i neposredno starateljstvo, savetodavni individualni razgovori i savetualno usmeravanje porodice kao i pisanje nalaza i izveštaja ", kaže Nada Padejski Šekerović, Centar za socijalni rad Grada Novog Sada.

Osim Centra za socijalni rad, u pružanje psihološke podrške treba da budu uključene sve službe koje dođu u dodir sa žrtvom, dodaje ona. Kada sumnjaju na trgovinu ljudima, građani savete neretko zatraže i u Novosadskom humanitarnom centru, kažu u toj organizaciji, i dodaju da su kao doprinos u borbi oformili i volonterski program u kojem preventivno rade sa mladima i decom.

"Kroz volonterski centar mi organizujemo radionice za decu i mlade. Imamo oformljenu radionicu o bajci o Crvenkapi, koja je u stvari rekonstruisana bajka i govori o trgovini ljudima, ali na način koji je primeren deci do 4. razreda osnovne škole", navodi Dobrila Marković, Novosadski humanitarni centar.

I pored toga što susret sa okrivljenim za žrtve trgovine ljudima zna da bude izuzetno stresan, u Višem sudu u Novom Sadu kažu da do njega ipak mora doći, barem jednom. U cilju pružanja emocionalne i logističke pomoći žrtvama, u tom sudu radi služba za pomoć i podršku oštećenima i svedocima, koju vodi posebno obučeno lice.

"U tom procesu i u razgovoru sa stručnim licem, ne govori se o sadžaju samog svedočenja i lice nema pravo da traži pravne savete, nego se govori o osećanjima, emocijama, potrebama", ističe Ivana Karapandžić, portparol Višeg suda u Novom Sadu.

Iako ponekad ne postoji dovoljno dokaza, osobe ipak mogu biti identifikovane kao žrtve jer je nesporno da su bile predmet trgovine ljudima. Ipak, sudskim postupcima nisu obuhvaćene sve žrtve.

"Veoma često tužilac proceni da mu je možda lakše da procesuira okrivljeno kroz neko drugo krivično delo, za šta je zaprećena kazna mnogo niža od ove, iako je kazna za trgovinu ljudima prilično niska. Ona je svega tri godine i većina sudskih postupaka koje se vode u našoj zemlji se izriču na tri do četiri godine što je veliki nedostatak našeg sistema", kaže Jelena Hrnjak iz NVO Atina.

Za 15 godina, koliko postoji sistem zaštite žrtava, samo jedna osoba dobila je odštetu, čime se, uz blagu zatvorsku kaznu počiniocima ne šalje adekvatna poruka, dodaje ona. A nakon suđenja i pružanja psihološke pomoći, čini se da osoba ipak ostaje sama i nezaštićena, jer je prihvatilište za žrtve trgovine ljudima, otvoreno 2011, nakon samo godinu dana prestalo da radi zbog nedostatka novca.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...