Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Dec.2015, 12:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neizvesno finansiranje RTS-a i RTV-a

Javni medijski servisi su bitan element svakog demokratskog društva, njihova odgovornost je da informišu, da budu kredibilni, pouzdani i nepristrani izvori informacija, bez obzira na način njihovog finansiranja, poručeno je danas sa konferencije "Uloga i izazovi javnih medijskih servisa u Evropi - RTS i RTV pred novim početkom".

Direktor RTS-a Dragan Bujošević izjavio je da je, zahvaljujući Ministarstvu kulture i informisanja, neizvesno na koji način će se finansirati >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << javni medijski servisi u Srbiji u narednoj godini.

"Nalazimo se u situaciji neizvesnog finansiranja Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine u narednoj godini zahvaljujući onome ko bi trebalo da ima najviše razumevanja i da nam omogući finansiranje, a to je Ministarstvo kulture i informisanja", rekao je Bujošević na konferenciji održanoj u galeriji RTS-a.

Njegov kolega sa RTV-a Srđan Mihajlović smatra da treba prestati sa licitacijama o visini pretplate za javne medijske servise i usredsrediti se na količinu sredstava koja je neophodna za njihovo funkcionisanje i sprovođenje zakona.

"Treba da obezbedimo da svi elementi koji su u zakonu definisani budu funkcionalni, a u ovom trenutku, svi elementi ne funkcionišu", rekao je on.

Mihajlović je dodao i da se javni servisi suočavaju sa izazovom novih tehnologija kojima se, kako je naglasio, moraju prilagoditi uz obezbeđivanje kvalitetnog programa.

Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Deveport naglasio je da bez obzira da li se javni medijski servisi u Srbiji naredne godine budu finansirali iz budžeta ili ne, neophodno je pronaći rešenje kojim bi se osigurala njihova nezavisnost u skladu sa njihovom ulogom.

"Javni medijski servisi imaju neophodnu ulogu u obezbeđivanju javnog interesa u vreme kada komercijalni interesi, rijaliti programi, opsezi za rejtinzima i trka za prikupljanjem prihoda od oglašavanja bacaju senku na njihovu ulogu", rekao je on

Oni, kako je dodao, imaju odgovornost da informišu, kao i da budu kredibilni, pouzdani i nepristrasni izvori informacija kako bi svojim gledaocima predstavljali više od zabave.

"Poželjno je da edukativna i kulturna uloga budu objedinjene sa zabavom", rekao je Devenport.

On je istakao da ne postoji evropski model o tome kako javni medijski servisi treba da budu organizovani i finansirani istakavši da su nakade za izdavanje dozvola za emitovanje, na primer, u Velikoj Britaniji od suštinske važnosti za nezavisnost Bi-Bi-Sija.

Ambasador Hrvatske u Beogradu Gordan Markotić podvukao je da je pitanje javnih medijskih servisa značajno u pogledu evropskih integracija jedne zemlje, jer se pregovaračko poglavlje 23 bavi, između ostalog, slobodom medija.

Hrvatski diplomata je naglasio da je važno razgovarati o ulozi javnih medijskih servisa u vreme kada smo "okruženi Farmama, Velikim Bratovima i Parovima".

"Javni medijski servis nije određen samo profitom već i pojedinim sadržajima kao što je obrazovanje. Jedino javni medijski servis to može raditi. Javni medijski servisi moraju biti glavni promoteri temeljnih prava ljudi", dodao je on.

Markotić je istakao da pretplata u Hrvatskoj iznosi oko 10 evra i da se ona plaća zajedno sa ostalim računima.

"Ukoliko se ne plati postoji sistem prisilne naplate koji se radi preko Fine, to je bivši SDK. To je zapravo javni ovršitelj Hrvatske", rekao je on dodajući da kablovski operateri koji preuzimaju signal HRT-a takođe plaćaju naplatu.

On je poručio da se prisilna naplata putem javne agencije pokazala kao veoma efikasna istakavši da se nezavisnost HRT-a vidi na osnovu količine kritika usmerene prema vlasti u Hrvatskoj.

"To je ponekad i više naglašeno nego na komercijalnim televizijama", ocenio je Markotić.

Ambasador Švedske u Beogradu Krister Asp smatra da je pitanje javnih medijskih servisa jedna od najrelevatnijih tema za diskusiju u svakom demokratskom društvu jer se ne tiče samo provajdera već i same države.

Asp smatra da je važno ne dozvoliti da javni medijski servis bude ugrožen jer bi onda, kako je naglasio, njihova uloga i funkcionisanje bili usmereni na komercijalizaciju.

"Javni medijski servis je najbolji prijatelj svake nacije. On dopire do građana na svim nivoima društva", rekao je on dodajući da javni medijski servisi treba da informišu javnost na osnovu činjenica i bez uređivačkih predrasuda kako bi doprineo uravnoteženom demokratskom razvoju.

On je kao primer dobre prakse naveo javne medije u Švedskoj u koje, kako je naveo, građani imaju najveće poverenje zahvaljujući kontinuiranom obezbeđivanju tačnih, istinitih i relevantnih informacija.

Na pitanje kakva je situacija sa medijima u Švedskoj, Asp je odgovorio da "ne sme biti političkih pritisaka na urednike medija", a da nasilje prema novinarima nije prihvaćeno ni u jednoj demokratskoj zemlji.

Ambasador je istakao da je u javnom interesu pronaći rešenje za najbolje načine pretplate I finansiranja javnih servisa kako bi se očuvao integritet nezavisnog novinarstva.

"Ne smemo da ih otpišemo nego moramo da ih negujemo, jer bitan element svakog demokratskog društva", istakao je on.

Konferenciju su organizovali RTS i RTV u saradnju sa ambasadama Švedske i Hrvatske i uz podršku Delegacije EU u Srbiji.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...