Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Nov.2015, 10:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istorijski susret kineskog i tajvanskog lidera

Tajvanski i kineski predsednici Ma Jing-jeou i Si Đinping počeli su danas u Singapuru prvi sastanak u istoriji, a susret je praćen protestima i pokušajima demonstranata da upadnu u tajvanski parlament.

Njih 27 je uhapšeno na aerodromu, kada je predsednik Ma krenuo na samit u Singapuru, a demonstranti su najavili da će se okupiti ispred predsedničke kancelarije kad samit bude u toku.

Razgovori visokih zvaničnika biće fokusirani na odnose Kine i Tajvana, koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << prilično zategnuti.

Kina tvrdi da ima suverenitet nad Tajvanom od 1949. godine, kada je nacionalistička vlada pobegla na ostrvo, nakon što su je porazili komunisti.

Razgovori su usledili pred predsedničke i parlamentarne izbore na Tajvanu, u kojem je favorit Demokratske progresivna partija, koja se zaleže za nezavisnost, što Kina želi da izbegne, naveo je Rojters.

Bilo je izveštaja da su trojica članova anikineske Tajvanske unije solidarnosti viđena u pratnji policije, ali nije jasno da li su uhapšeni, prenosi AFP.

Tokom noći oko 100 demonstranata je pokušalo da upadne u dobro čuvane zgrade parlamenta, noseći transparent "Tajvan nezavisan" transparentima, ali su zaustavljeni od strane policije, koji je rekao da je bilo oko 100 demonstranata.

Odnosi Kine i Tajvana su se popravili od kada je predsednik Ma preuzeo vlast 2008. godine.

Kineska vlada tvrdi da je Tajvan deo njene teritorije i preti da će se suprotstaviti vojnm silom svakom potezu za poptunu nezavisnost. Tajvanski portparol Čen Ji Hsin rekao je da predsednik Ma promoviše mir u Tajvanu i održavanje statusa kvo.

Si: Spor u Južnom Kineskom moru rešavati mirnim putem

"Kina je uvek insistirala da spor u Južnom Kineskom moru treba rešavati mirnim putem kroz razgovore, ali da vlada ima odgovornost da zaštiti suverenitet zemlje i pomorska prava", izjavio je Si Đinping, govoreći na Univerzitetu Singapura.

Iste zahteve kao i Kina, imaju Vijetnam, Filipini, Malezija, Tajvan i Brunej, jer je Južno kinesko more važna trgovinska ruta kroz koju brodovi godišnje prevezu robu u vrednosti od pet triliona dolara, prenosi Rojters.

Kineski radovi na izgradnji veštačkih ostrva izazvala su zabrinutost u regionu, a prošle nedelje je američka krstarica plovila na samo 12 nautičkih milja od jednog takvog ostrva u arhipelagu Spratli.

Si je rekao da sloboda plovidbe tim morem nikad nije bila problem i nikad neće biti.

"Dozvolite da budem jasan - Južno kinesko more je kineska teritorija od davnina", istakao je Si, dodajući a je dužnost kineske vlade da štiti svoj teritorijalni suverenitet.

Si je naveo da su neka kineska ostrva trenutno okupirale druge zemlje, ali je obećao da će kineski potezi biti miroljubivi.

"Mi u Kini verujemo da snažni i bogati ne bi trebalo da maltretiraju slabe i siromašne", kazao je on, dodajući da će Kina nastaviti da traži mirno rešenje kroz pregovore i konsultacije, prenosi AFP.

SAD su upozorile da kineske akcije mogu ugroziti slobodu plovidbe u vodi, koja je od vitalnog značaja za svetsku trgovinu i 27. oktobra su poslale svoj razarač u blizinu jednog veštačkog ostrva, kako bi potvrdile svoje pravo na slobodan prolaz, što je izazvalo ljutitu reakciju kineskog Ministarstva inostranih poslova.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Večernje novosti: Si: Spor u Južnom Kineskom moru rešavati mirnim putem, vlada će zaštiti suverenitet