Izvor: SandzakPress.net, 27.Mar.2015, 11:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nema izvještaja – Istina neće moći ništa da promijeni, mog Dževada nema

Novi Pazar – Svjesne su porodice Veselinović i Ljajić da bilo šta da piše u izvještaju vojne komisije o uzrocima pada helikoptera 13. marta, u kojoj su sem njihovih Miroslava i Dževada, poginula i četvorica pripadnika Vojske Srbije i beba iz porodice Ademović, da to ne može da vrati njihove najmilije. Ali, željeli bi da znaju šta se te kobne noći desilo na maglovitom nebu iznad Surčina. Izveštaj vojne komisije prosleđen je Višem tužilaštvu, ali šta u tom izvještaju piše, >> Pročitaj celu vest na sajtu SandzakPress.net << porodicama stradalih nije poznato. Supruga stradalog anesteziologa dr Dževada Ljajića kaže da nikakav izvještaj, nikakav papir porodici nije zvanično stigao, a smatra da bi trebalo. Naročito je zanima šta se događalo posle posljednjeg poziva, kada joj je muž rekao da su iznad Beograda, da bi uskoro trebalo da slete. – Ta istina neće moći ništa da promjeni, mog Dževada nema, ali trebalo bi da je znam, zbog njega, zbog sebe, zbog djece, koja su sada još mala da bi pitala – kaže Šefka. Ni 12 dana posle nesreće o tragičnoj pogibiji niko ne može da priča bez suza. Šefkina svekrva, Dževadova majka Sanija bol potiskuje tabletama za smirenje, Šefka se trudi da nađe snage i odgovara na mnoga pitanja šestogodišnjeg sina Ramiza. – Kroz kuću nam je za ovih desetak dana prošlo vjerujem preko pet hiljada ljudi. Svi su došli da nam izjave saučešće, svi koji su poznavali Dževada, znaju kakav je bio, svuda omiljen i spreman svima da pomogne. Moraće Šefka da sinovima Ramizu i Mehmedu bude oslonac. I otac i majka. – Stan u kome živimo moj Dževad je stigao da otplati 70 odsto. U dogovoru gradskih vlasti i vlasnika stambene zgrade preostalih 30 odsto duga biće nam otpisano i ja sam im na tome zahvalna – priča Šefka, sa dozom gorčine, jer je u javnosti stvorena slika da je porodica čitav stan dobila na poklon. U Lukarima, u porodici stradalog medicinskog tehničara Miroslava Veselinovića tuga ne jenjava. Miroslavljevu suprugu Violetu savladali bol, tuga i umor. Nema snage da razgovara za novine. Od rodbine saznajemo da je i kroz ovu kuću prošlo hiljade ljudi. Od rodbine, komšija, prijatelja do ministara. Ali, niko nije došao sa odgovorom šta se zaista dogodilo, zašto se helikopter zario u njivu kod Surčina. Odgovor vojne komisije nije stigao ni u dom Veselinovića. Miroslavljeva majka Dobrinka volela bi da zna šta se desilo, da li je to bila sudbina ili možda ima krivca. Ipak, sa mudrošću koju nose godine, priča da, čak i da joj dovedu krivca, ako ga ima, ona zna da to ne bi vratilo njenu uzdanicu, Miroslava – Mića. Svejedno, porodica bi, kažu, voljela da zna šta se te noći desilo, pa se njihov Miroslav nije vratio sa službenog puta. Školski drugari Miroslavljevog sina Danila, učenika šestog razreda, već pričaju da je tata njihovog druga heroj. Čitavo Lukare i okolna sela Mića su zvali doktorom, jer mu nije bilo teško da nekom uključi infuziju ili povede do ljekara. Mićo je bio oslonac za čitavu familiju Veselinovića, posljednja zrela muška glava u tri kuće ove familije. Dževadova supruga Šefka i Miroslavljeva supruga Violeta čekaju. Veruju da će odgovore na pitanja zašto su i kako ostale bez životnih saputnika jednom stići. One same nisu išle da traže odgovore, možda i zato što im nije najjasnije od koga da ih traže. Beograd je daleko, a i pitanja jačih, neophrvanih bolom, za sada ostaju bez odgovora. (Novosti)
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije

Nastavak na SandzakPress.net...