Izvor: Press, 22.Dec.2014, 11:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakonom o radu svi nezadovoljni
Novim Zakonom o radu nezadovoljni i poslodavci i radnici. Poslodavci nezadovoljni složenim obračunom zarada i lažnim bolovanjima a zaposleni „tanjim kovertama“.
Osnovne mane koje ZOR-u spočitavaju poslodavci su da je preobiman, da je obračun zarada i dalje komplikovan, da nije pronađeno adekvatno rešenje za sprečavanje lažnih bolovanja, kao i da nije regulisao problem agencija za privremeno zapošljavanje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Sindikati se žale na smanjenje zarada i ukidanje kolektivnog pregovaranja.
Ima, međutim, i dobrih strana, a prvi su boljitak od novog dokumenta osetili stomatolozi iz pančevačkog doma zdravlja. Naime, po novom Zakonu o radu, platni listić dobio je snagu menice, pa su na osnovu njega dobili zarade koje im nisu isplaćene još od januara.
"Ovakav, kakav je, Zakon nije u interesu ni poslodavaca ni zaposlenih, već pravnih tumača koji na tome ostvaruju prihode, i sindikata, dakle, onih koji treba da savetuju i poslodavce i zaposlene kako da primene Zakon", smatra ekonomista Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku.
"Zakon je preobiman i jedan od najdužih na svetu. Kao takav on je teško primenljiv za sva mala preduzeća koja nemaju svoje pravnike, a to je skoro 90 odsto malih i mikro preduzeća u Srbiji, koji s preduzetnicima čine više od pola privrede. Norme u Zakonu su kompleksne, obavezne odredbe ugovora o radu preobimne, postoji dosta pravnih praznina i nejasnoća", kaže on.
Rajić napominje da je obračun zarada i dalje veoma komplikovan, jer postoje brojni dodaci na zaradu kojih nema ili su uređeni mnogo jednostavnije u drugim zakonodavstvima.
"Siromašnoj zemlji, kao što je Srbija, potrebna je jednostavnost pri dogovaranju zarade i za zaposlenog i za poslodavca, a ne čitav niz dodataka koji na papiru moraju da se ispoštuju, a, u suštini, ne mogu realno da povećaju zaradu zaposlenog kada firme imaju problem sa naplatom i prihodima", objašnjava Rajić.
"Zakon nije rešio ni lažna bolovanja, jer ne postoje mehanizmi kojima bi se poslodavac zaštitio ukoliko u njegovom gradu postoji sprega određenih zdrastvenih radnika i zaposlenih u lokalnim zdravstvenim ustanovima. Agencije za privremeno zapošljavanje su standardna forma unajmljivanja ljudi u EU i svetu, u kraćim vremenskim periodima kada određene firme imaju narudžbine i mogu da uposle više ljudi", navodi on.
Danas imamo situaciju da je 51 odsto mladih ljudi bez posla, a rad agencija za privremeno zapošljavanje nije zakonski uređen i njima se ne dozvoljava da na pravi način pomognu u zapošljavanju.
Zlata Zec, izvršni sekretar UGS „Nezavisnost“, napominje da je novi Zakon o radu doneo bilo šta dobro, ne bismo danas potpisivali 10. ustavnu predstavku, odnosno inicijativu za ispitivanje ustavnosti mnogih rešenja iz tog propisa, i ne bi ljudi bili na ulicama.
"Nedopustivo je, na prvom mestu, da se preskoči javna rasprava prilikom donošenja najvažnijeg propisa radnog zakonodavstva. Novi propisi doneli su manje zarade zaposlenim u Srbiji, uništeno je kolektivno pregovaranje na višim nivoima, granskom i teritorijalnom, kao i na nacionalnom nivou, izgubljen je pozitivan efekat koji smo ispregovarali u radnoj verziji Zakona o štrajku...", - objašnjava sagovornica.
Vlast je, po njenom mišljenju, insistirala da u zakon uđu kriterijumi za utvrđivanje minimalne cene rada, a već prilikom prvog njenog menjanja nisu ispoštovali nijedan od njih.
"Tako sada imamo minimalac koji je 15 odsto ispod granice siromaštva u Srbiji. A, vlast nastavlja praksu da ne poštuje sopstvene propise", tvrdi Zec.
.jpg)
