Izvor: Telegraf.rs, 28.Dec.2014, 16:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZIMA IH POTERALA: Sišle Ere da prodaju luč – onima koji znaju šta je to! (FOTO)
Dolazak zime podsetio nas je na staru tradiciju južnih krajeva Srbije gde se pred prvi sneg okupljaju Ere iz okoline Užica i prodaju luč. Luč je specijalna vrsta borovine isečena na tanke štapiće, prodaje se kao izvrsno gorivo, a zbog svog lekovitog dejstva nekada se koristio u farmaceutskoj industriji
Prvi pravi zimski dani doveli su Ere iz okoline Užica u niže krajeve, gde prodaju luč! Mnoge generacije, posebno one koje se od rođenja greju centralnim grejanjem, >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << i ne znaju o čemu je reč. Onih 47 odsto građana Srbije, koji zimu “krote” drvima, znaju da je luč najbolji način da vatra u šporetu plane.
Luč je zapravo specijalna vrsta borovine isečena na tanke štapiće. Nepoznavanje luča, koji je pola Zlatibora u davna vremena hlebom hranilo, dovodi Ere do besa.
- Kako ne znatešta je luč? Pa to je lek, a i njime se podlaže šporet. Od njega se dobija katran, koji je takođe lek, nekada mnogo korišćen u farmaceutskoj industriji, u vreme kada smo koristili bar nešto prirodno. Luč se dobija od panja Crnog bora koji raste u zapadnoj Srbiji, na obroncima Zlatibora.
Foto: Telegraf.rs
Da bi Crni bor bio “lučev”, to jest da bi imao puno smole,mora biti star između 100 i 300 godina. Crni bor ima najviše smole od svih. Zbog toga se taj stari panj cepa na sitne delove i svaki pali šporet bolje nego bilo koje veštačko sredstvo. Kada bor gori prelepo miriše. Luč se možestaviti u litar rakije, jedna cepanica, pa se korisi kad odstoji 40 dana. Ta je rakija i lepa za piće i zdrava – kaže Zlatiborac Mihajlo Janković.
Veza nacepanog luča kod Mihajla košta 50 dinara, a velika cepanica košta 150 dinara po kilogramu. Kraj Mihajla je i sikirica, da se panjevi na vreme iscepaju ako kupci nagrnu. Janković objašnjava da se na Zlatiboru od Crnog bora, odnosno luča, nekada pravio katran u velikim količinama. Od te proizvodnje živele su čitave familije. Danas radi samo par starih katrandžija.
Foto: Facebook
- Katran se nekada proizvodio u primitivnim katranicama iskopanim u zemlji. Otvor, koji je ličio na zarubljenu piramidu, oblepljivan je glinom i u njega su se ubacivale cepanice luča. Kada se katranica napuni, po vrhu se natrpa iverje i zapali. Pečenje katrana na takav način trajalo je 48 sati. Posle dva dana pečenja, lučeve cepanice izgore, a iza njih ostaje katran - objašnjava Janković.
Katran se i danas koristi za mnoga kožna oboljenja, pre svega lišajeve, čireve, šugu, tvrde izrasline na koži, kurje oko, ali i za zglobove obolele od reume.Obolelo mesto treba namazati tankim slojem katrana, a potom umotati gazom. Sem za narodno lečenje, katran je nekada bio nezamenjiv i u farmaceutskoj industriji. Otkupljivale su ga poznate farmaceutske kuće.
Borov luč je u prošlosti služio za osvetljavanje prostorija u kojima su ljudi živeli. Etimološki, reč luč je istog korena kao i latinska reč lux- svetlo, a u srpskom srodna je i reč luča- zrak.
(M. Raca)
.jpg)
