Izvor: B92, 26.Jun.2017, 14:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Većina roditelja misli da narkomanija nije "prava bolest"
Novi Sad -- Čak 52 odsto roditelja smatra da narkomanija nije "prava bolest", pokazalo je istraživanje o informisanosti i stavovima roditelja o zloupotrebi droga.
Istraživanje je predstavljeno povodom Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe droga - 26. juna, a sprovela ga je Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti "Vita" iz Novog Sada.
Navedeno istraživanje je urađeno na uzorku od 307 roditelja srednjoškolaca u Novom Sadu, a po rečima autora projekta i direktora >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bolnice "Vita", Milana Vlaisavljevića, ono je pokazalo da roditelji postaju svesniji rizika narkomanije u odrastanju svoje dece, ali je i iznedrilo potrebu za dodatnim osnaživanjem i boljim nivoom informisanosti roditelja, kao preduslovom da se adekvatno odgovori na izazove.
Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti "Vita", godinama unazad radi istraživanja o stavovima, informisanosti, kao i nivou izloženosti maladih drogama, sa ciljem da se proceni koliko su oni danas pripremljeni na izazove odrastanja i sve opsanosti kao što je zloupotreba droga.
Vlaisavljević je rekao Tanjugu da dobijeni rezultati pomenutog istraživanja i pored pozitivnih trendova i dalje pozivaju na oprez i, kako je istakao, odlučno angažovanje celokupnog društva, pre svega onih koji učestvuju u obrazovanju i vaspitanju dece, jer su generatori širenja problema zloupotrebe droga i dalje prisutni.
Poslednjih godina, kako je Vlaisavljević naglasio, na tržistu se pojavljuje i veliki broj novih droga o kojima se generalno malo zna, a koje mogu da izazovu dramatične posledice.
"Dobar početak mogli bi biti rezultati koji ukazuju da je zloupotreba droga sve manje tabu tema u porodicama i koji ukazuju da raste svest o narkomaniji kao opštem riziku odrastanja u savremenom društvu", rekao je Vlaisavljević, dodajući da je istraživanje pokazalo je da se 80 odsto ispitanih roditelja trudi da ima aktivnu komunikaciju sa svojom decom na tu temu.
Pozitivan podatak je i to da jako mali procenat roditelja, od svega šest odsto, smatra da dete "ne treba opterećivati sa ovim pričama".
Značajno veći procenat roditelja, u odnosu na ispitivanje sprovedeno 2010. godine, danas smatra da je podela na "lake" i "teške" droge neopravdana, taj procenat 2010. godine bio je 44 odsto, a 2017. godine je 65 odsto.
Takođe, povećan je i procenat onih koji smatraju da je narkomanija problem koji se može rešiti (danas 61 odsto, a pre sedam godina 44 odsto) kao i onih koji bi u slučaju potrebe potražili stručnu pomoć, kojih je danas čak 97 odsto, a 2010. godine bilo ih je 79 odsto.
"Za razliku od ovih pozitivnih pomeranja, određene predrasude su i dalje prisutne u značajnoj meri, pa tako pored pomenutih 52 odsto roditelja koji smatraju da narkomanija i nije "prava bolest" već više "slabost volje i ličnosti", čak 50 odsto ispitanika smatra da je "čvrsta volja" način rešavanja problema", rekao je Vlaisavljević, pojasnivši da su posledice takvog stava najčešće neadekvatan pristup rešavanju problema, što, kako je naglasio, dovodi do gubitka vremena i brojnih bezuspešnih pokušaja lečenja.
Istraživanje je pokazalo i da roditelji u visokom procentu prepoznaju na primer izgled ili način kako se zloupotrebljavaju najčešće supstance na našem prostoru, ali da i dalje čak 43 odsto roditelja ima nizak stepen prepoznavanja jasnih pokazatelja zloupotrebe droga.
"Procenat tačnih odgovora značajno opada, od deset do 15 odsto, kada se uvedu neki novi pojmovi ili žargonski izrazi, što nam govori da je roditelje potrebno osnaživati u pravcu funkcionalnijeg znanja i osavremenjivanja informacija koje se prenose. Kao izvor informacija na ovu temu roditelji najčešće koriste medije, čak u 65 odsto slučajeva, dok su stručnjaci ili škola kao izvor informacija prisutni u svega deset, odnosno tri odsto slučajeva", pojašnjava Vlaisavljević.
On je dodao činjenica da veliki procenat roditelja od čak 79 odsto smatra da nema dovoljno preventivnih programa, te da je 64 odsto roditelja spremno da aktivno učestvuje u tim programima, ukazuje da ima dosta prostora i potrebe da se takvi programi i organizuju uz aktivnije učešće i značajniju ulogu zdravstvenog i obrazovnog sistema u prenosu relevantnih informacija.
.jpg)
