Izvor: Press, 13.Mar.2017, 19:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VEZA LEKOVA I EKONOMIJE: Nezaposlenost povećava zloupotrebu analgetika
Naučnici smatraju da je epidemiju opioida omogućilo lakše dolaženje do jakih lekova na recept, ali da veliku ulogu igra i recesija
Ekonomija igra značajnu ulogu u sve češćem i opasnom korišćenju opioida, jakih lekova za ublažavanje bola, pokazalo je istraživanje ekonomista sa univerziteta u Indijani i Virdžiniji.
Analiza Aleksa Holingsvorta, Kristofera Dž. Rama i Kosali Sajmon na >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << osnovu zdravstvenih podataka iz perioda od 1999. do 2014. pokazala je da je broj smrti usred predoziranja opioidima rastao u zemljama u kojima je stopa nezaposlenosti skakala brže od proseka.
Skok nezaposlenosti od 1% dovodio je do povećanja predoziranja sa smrtnim ishodom od 3,6%. Istovremeno, smrtnost je padala tamo gde je i nezaposlenost padala.
ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET - 1,33 EUR ili 160 RSD
Od 1999. do danas broj smrti usled predoziranja lekovima protiv bolova u Americi se učetvorostručio. Naučnici smatraju da je zloupotrebu opioida omogućilo sve češće dobijanje ovih analgetika na recept, ali da je veliku ulogu igrala i ekonomija.
Opioidni analgetici, u koje spadaju morfin i većina njegovih derivata, kao i sintetska jedinjenja sa istim dejstvom, imaju narkotički efekat i dovode do euforičnog ponašanja.
Zbog brzog razvijanja tolerancije i stvaranja zavisnosti, nisu bezbedni za primenu i daju se samo kada postoje jaki medicinski razlozi.
"BOLESTI OČAJANJA"
U SAD je pre 15 godina primećeno da stopa smrtnosti među belim sredovečnim Amerikancima počinje da raste, što je bio preokret bez presedana za jednu modernu industrijsku državu.
Procenjeno je da do toga dovodi povećan broj samoubistava, predoziranja i alkoholizma. Ove "bolesti očajanja" nisu mogle u potpunosti da objasne zašto je stopa smrtnosti prestala da pada, ali su nagovestile da moguće uzroke treba tražiti u generalnom nezadovoljstvu životom.
Prikaži sliku na Twitteru
Prati
Newsweek Srbija @NewsweekRs
#NewsweekSrbija ISTRAŽUJE Sokaci crnih marama: Misteriozna bolest kosi stanovnike sela na Balkanu https://goo.gl/cl1Tpf
18:00 - 1 Ožu 2017
proslijeđenih tweetova
lajkova
"Štagod da je, ti ljudi su nesrećni, ostavljeni po strani, neki su ostali bez posla, prolaze gore od svojih roditelja i zabrinuti su kakve mogućnosti će im imati deca", rekao je za "Biznis insajder" ekonomista sa Prinstona Engus Diton na Svetskom ekonomskom forumu u januaru.
Vašington Post navodi da nova istraživanja bacaju svetlost na još jedan aspekt ove zagonetke: vezu između nemaštine i određenih vrsta samodestruktivnog ponašanja kada je u pitanju zdravlje.
KAD JE KRIZA, MANJE SE PIJE
Ovaj trend je neobičniji nego što se na prvi pogled čini. Konzumacija alkohola kreće se sasvim suprotno: ljudi ga manje kupuju u teškim vremenima, a prodaja skače kad je ekonomska kriza blaža.
Početkom milenijuma je utvrđeno da ljudi više rizikuju kada je ekonomija stabilnija, a veće je i zagađenje koje utiče na zdravlje. U recesiji, oba rizika su manja.
Ipak, ekonomska kriza više ne spašava toliko života kao nekada. Kristofer Ram smatra da objašnjenje možda leži u sve učestalijoj zavisnosti od opioida i samoubistvima u stresnim vremenima. Iako upotreba alkohola ne raste tokom recesije, utvrđeno je da su oni koji tada piju skloniji opijanju.
Foto: Analgetici; Foto: Profimedia
"Postoje komplikovani putevi između depresije, bola i anksioznosti – i povezani su na način koji još ne razumemo u potpunosti", smatra Ram.
On veruje da je epidemija opioida povezana sa težim problemima u mentalnom zdravlju.
"Pre nego što smo imali eksploziju analgetika, prosto ste živeli sa svojim problemima. Sada imamo mnogo razloga da verujemo da se ljudi okreću opioidima zbog lošeg mentalnog zdravlja", kaže Ram.
.jpg)
