Izvor: Kurir, 25.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VASKRS SRBA
Reporter Kurira u manastiru Sočanica, gde mu je domaćin bio iguman Jovan
K. MITROVICA - U manastir Sočanicu kod igumana Jovana stižemo u smiraj dana. Veliki krst od prohroma svetli na vrhu brega. Okupan poslednjim suncem vidi se izdaleka. Ispred manastira je bor star preko trista godina. Oni koji su dubili bor zbog luča naprali su veliku rupu u boru gde se pale sveće.
Videvši da narod poštuje bor kao svoju svetinju, trojica Turaka su odlučili da ga poseku. Kad >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << je jedan od njih krenuo da ga seče, pao je i pomahnitao. Ostali su utekli uplašeni. U unutrašnjosti, u rupi u boru, pažljivom posmatraču se ukazuje glava Jovana Krstitelja. A ovo je crkva posvećena Usekovanju glave Svetog Jovana.
Crkva je delo vlastele kralja Milutina. Prema verovanjima, mnogo njih je ovde pronašlo izlečenje. Oltarski deo crkve se nalazi u pećini. Iguman Jovan me uvodi iza oltara, podiže tepih i daske. U kamenu je još jedna pećina kelija ili skrivnica. Ulazak u tu pećinu, keliju i skrivnicu nikog ne može da ostavi ravnodušnim. Nepoznate sile prožimaju ti svaku kost, svaki damar. Koža se ježi.
Arheolozi tvrde da je u blizini bilo rimsko naselje i da je moguće da su onovremeni hrišćani koristili pećinu kao hram. Crkvu je obnovio za turskog zemana oberknez Ćirko. Zbog toga je morao putovati do Carigrada za ferman. Dobio je ferman da napravi crkvu, ali ne veću od visine konjanika. Zbog toga je ubijen, a većina članova crkvenog odbora je robijala.
Pokazuje mi dve ikone koje su tu donete iz Smaća. Obe oštećene gelerima od bombardovanja crkve. Kad smo ih doneli, one su se uklopile u dimenzije sadašnjeg ikonostasa, kao da su tu postavljene. Kandilo je počelo samo od sebe da šeta, a iz ikone je poteklo miro. Nije bila neka velika količina, ali je rosila.
Ja sam siguran da će srpski narod doživeti veliki vaskrs, možda najveći u svojoj istoriji. Otac Jovan je ovde stigao iz manastira Zočište posle prave golgote. Kada se povukla srpska vojska, ostali su meštani sa poluautomatskim puškama da brane sela. Bilo ih je malo i morali su da se predaju. Deca i žene su se sklonili u manastir. Sve muškarce su pobili. Otac Jovan je sve sklonio u crkvu po kojoj su padali geleri od minobacačkih granata.
A onda su morali da otvore vrata. Potrpali su ih u kamion i povezli u arnautska sela. Izveli su ih na livadu i spremali se da ih streljaju. Tukli su stravično jednog muškarca koji je bio obučen u monašku odeždu. Ali ih je spasio jedan stari Šiptar koji je prekorio vojnike da to ne rade. Predali su ih Crvenom krstu i odvezli u Gračanicu.
Otac Jovan sa osmehom na licu zove igumana Ulemeka da nas prebaci u unutrašnjost Kosova, u Devič i Prizren, da vidimo probogosluženje u crkvi Bogorodice Ljeviške. Do manastira cara Dušana, svetih Arhangela, Velike Hoče i Orahovca. Spremno prihvatamo jer se takva prilika ne propušta. Ostavljamo izveštavanje o demonstracijama drugim, a mi krećemo sa igumanom Ulemekom preko arnautskih imanja do Srba koji se nalaze u okruženju.
