Izvor: Medijski istraživački centar, 01.Nov.2012, 14:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Udarni članci o nasilju nad decom krše kodeks

Skoro trećina tekstova o najsurovijim zlostavljanjima dece plasirana je uglavnom na naslovnim stranama i ispoljavajući senzacionalističke namere ugrožava prava deteta i novinarski kodeks, pokazalo je istraživanje Udruženja novinara Srbije i UNICEF-a.
Rezultati tog istraživanja medijskog izveštavanja o nasilju nad i među decom sprovedenog od 15. jula do 20. septembra, ukazuju i da je nepisano pravilo da se o deci, ako nisu žrtve nasilja, objavljuju prilozi tek ako preostane vremena >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << ili prostora u medijima.
„Otkrivanjem i skretanjem pažnje na slučajeve nasilja, mediji bi trebalo, da ispituju načine na koje se ono može zaustaviti, predlažu rešenja posredstvom kompetentnih sagovornika koja će možda čuti i usvojiti oni koji donose odluke“, ocenjeno je u saopštenju.
Elektronski mediji, kako navode UNS i UNICEF etičnije izveštavaju o nasilju nad i među decom nego štampani, iako većina objavljenih tekstova poštuje novinarski kodeks i prava deteta.
„Skoro 30 odsto dece potpuno je identifikovano. Nepotrebna etnička identifikacija uočena je u 15 odsto slučajeva. Čak 87 odsto objavljenih fotografija jasno pokazuje kuću u kojoj živi zlostavljano dete, njegovi staratelji“, pokazalo je istraživanje.
Istraživanje je obuhvatilo tekstove u listovima Politika, Danas, Blic, Pres, Večernje novosti, Kurir i Alo, kao i prikazi na RTS-u, B92, Prvoj televiziji i Studiju B.
Takođe, istraživanje je pokazalo da je nasilje nad i među decom odskora otvorenija tema za koju se tek grade standardi za objavljivanje u javnosti.
U elektronskim medijima od 15. jula do 20. septembra nije bilo značajnijeg izveštavanja o nasilju nad i među decom, dok su štampani mediji objavili 162 teksta o nasilju.
Prilikom odabira tema, vidno je prevashodno praćenje agencijskih vesti, što znači da novinari retko nameću teme koje sami istražuju.
„Zapravo je obrnuto, trude se da isprate dnevne događaje – uglavnom nesreće i prigodne događaje početak i kraj školske godine, testiranje dece, nedelje dojenja, borbe protiv gladi, besplatnog testiranje na HIV“ , ukazano je u saopštenju.
I u elektronskim medijima retko se govori o problemima dece i mladih, osim kada su u pitanju siromašni koji ne odbijaju pomcoh, osobe s invaliditetom, teško oboleli kojima je potreban novac za lečenje.
Česti su prilozi o obrazovanju, ali se iz njih retko saznaje šta deca misle o kvalitetu nastave, udžbenika i o samom nastavnom kadru.
Istraživajne je pokazalo da novinari očigledno nisu navikli da sarađuju sa decom jer se njihov glas retko čuje i uglavnom su ilustracija uspeha ili neuspeha odraslih. „Novinari uglavnom za sagovornike biraju izuzetno nadarenu decu u nauci ili sportu, što se svodi na obaveštavanje o njihovim uspesima, radu i ‘žrtvovanju’…. dok, ‘obična’ ili ona o čijem se talentu ne zna, retko dobijaju takvu priliku“, navodi se u saopštenju .

Nastavak na Medijski istraživački centar...

NaDlanu.com: Udarni članci o nasilju nad decom krše kodeks