Izvor: NoviMagazin.rs, 30.Okt.2014, 17:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubistvo Dade Vujasinović simbol nekažnjenog zločina
Organizacija Reporteri bez granica pokrenula je kampanju povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima u okviru koje je objavila deset fotografija nastradalih novinara među kojima i srpske novinarke Dade Vujasinović ubijene 1994. godine.
Cilj kampanje je da se apeluje na javnost i poveća pritisak na vlade da privedu pravdi odgovorne za ove zločine, kaže se u saopštenju ove organizacije.
Reporteri bez granica (RWB) su izabrali ovih >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << deset slučajeva nastradalih novinara čije se fotografije i imena navode uz tragičnu statistiku da bi se pokazao obim i različite forme koju nekažnjivost zločina može da poprimi.
"Resursi koje koriste vlasti da bi rešile ove i druge slučajeve ili ne postoje ili su beznadežno neodgovarajući", kaže se u saopštenju i dodaje da se više od 90 odsto zločina nad novinarima nikad ne rasvetli.
Deset slučajeva ubijenih novinara - primera nekažnjivosti zločina nad novinarima predstavljeni su na vebsajtu organizacije. Neki od njih su nestali, neki su ubijeni, neki mučeni.
"Ne smemo da zaboravimo novinare koji su žrtve zločina, čak ni posthumno", rekao je generalni sekretar Reportera bez granica Kristof Deloar i dodao da "ovih 10 zločina čiji vinovnici nisu kažnjeni predstavljaju šokantne primere nesposobnosti ili samovoljne pasivnosti zvaničnika".
Takav nivo nekažnjivosti samo ohrabruje one koji čine zločine. Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima je, kaže Deloar, prilika da se oda počast žrtvama, podsete vlade na njihove obaveze da štite novinare i sprečavaju nekažnjivost, kao i da podsete one koji napadaju novinare da će jednog dana odgovarati za svoje akcije.
"Bez obzira na to da li su ubijeni, mučeni ili oteti, ti novinari su platili cenu posvećenosti slobodi informisanja. Oni su bili mete zato što su istraživali korupciju ili trgovinu drogom, kritikovali vladu ili obaveštajne agencije ili kršenje ljudskih prava", kaže se u saopštenju.
Odgovornih je mnogo, uključujući vlade, naoružane grupe, pojedince, a RWB smatra da su i policija i pravosuđe odgovorni za nerešavanje tih slučajeva ili nedonošenje presude počiniocima.
Prema podacima RWB, samo u poslednjoj deceniji ubijeno je oko 800 novinara. Najsmrtonosnija je bila 2012. godina kada je ubijeno 88 novinara, dok je 2013. broj ubistava opao ali je broj fizičkih napada i pretnji novinarima kontinuirano u porastu. Od početka 2014. godine ubijeno je 56 novinara.
Da bi se sprečila nekažnjivosti zločina, Reporteri bez granica apeluju na imenovanje specijalnog savetnika generalnog sekretara UN radi zaštite novinara, što bi omogućnilo praćenje i verifikovanje ispunjavanja obaveza države po rezoluciji Saveta bezbednosti 1738 UN i rezolucije Generalne skupštine od 18. decembra 2013. godine koje pozivaju na "nepristrasnu, brzu i efikasnu istragu o nasilju nad novinarima".
Organizacija RWB takođe se zalaže za izmenu člana 8 Statuta Međunarodnog krivičnog suda tako da se namerni napadi na novinare i medijske radnike definišu kao ratni zločini, a od država traži da usvoje zakon kojim se dozvoljava da po principu univerzalne jurisdikcije procesuiraju na svojoj teritoriji one koji su počinili teške zločine na drugoj teritoriji.
RWB takođe apeluje na države da sprovedu hitnu, efikasnu i nezavisnu istragu o napadima na novinare i da privedu pravdi odgovorne.
Vlasti koje sprovode te istrage moraju da budu u stanju da se odupru političkom, diplomatskom ili tezhničkom pritisku ili preprekama na koje eventualno nailaze, ukazuje se u saopštenju Reportera bez granica.
.jpg)
