Izvor: Blic, 12.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji 200.000 abortusa godišnje
U Srbiji 200.000 abortusa godišnje
Između 150.000 i 200.000 žena u Srbiji svake godine namerno prekine trudnoću. Na takav korak odluči se i 6.000 maloletnih devojaka koje pohađaju osnovnu i srednju školu. Među njima je i znatan broj devojčica koje nemaju više od 16 godina. Međutim, prema zvaničnoj statistici, kod nas se iz godine u godinu smanjuje broj prekida trudnoće, pa je tako prošle godine evidentirano oko 30.000 abortusa.
Prema podacima kojima raspolažu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << lekari Instituta za majku i dete, namerni pobačaj u užoj Srbiji imala je svaka deseta, a u Vojvodini svaka trinaesta žena. Po tom broju Srbija je među prvima u Evropi, u rangu sa Rusijom, Rumunijom i Bugarskom.
- Stvarni broj prekida trudnoće evidentiran je još 1990. godine. Tada je zabeleženo oko 35.000 kiretaža. Od te godine abortusi su počeli da se rade i u privatnim ordinacijama, a one nisu prijavljivale te intervencije. Od tada zvanična statistika pokazuje da se godišnje za 10 odsto smanjuje broj kiretaža - objašnjava doktorka Jasna Ristić, načelnik Službe za zdravstvenu statistiku i informatiku Zavoda za zaštitu zdravlja Beograd .
Ginekolog Zoran Stanković sa Instituta za majku i dete smatra da je taj broj mnogo veći .
- Prema našim procenama, godišnje se u Srbiji prekine oko 200.000 trudnoća jer privatne ordinacije ne vode medicinsku dokumentaciju - procenjuje doktor Stanković.
Domaći stručnjaci kažu da se na abortus u Srbiji najčešće odlučuju žene u zrelijim godinama. Prema profilu koji su napravili, ona ima 31 godinu, u braku je i ima jedno dete. Prema svedočenjima žena, do neželjene trudnoće obično dolazi zbog toga što bračni partner ne koristi zaštitu.
- U zapadnim zemljama na abortuse se uglavnom odlučuju mlade i nezrele žene. To je totalno drugačije nego kod nas. Kontraceptivna sredstva u Srbiji još uvek se malo koriste. Pogotovo je to slučaj sa udatim ženama.U Srbiji samo šest odsto žena odlazi u savetovalište za planiranje porodice, što govori o našoj svesti - objašnjava dr Ristićeva.
Lekari upozoravaju da svaki prekid prve trudnoće nosi rizik.
- Najčešće komplikacije u toku i nakon prekida trudnoće jesu probušena materica sa povredom susednih organa poput krvnih sudova, bešike ili creva. Tu još spadaju razne infekcije, krvarenje usled zaostalog dela ploda ili posteljice, kao i sterilitet - ističe dr Stanković.
On upozorava da posebne teškoće nastaju ako se na pobačaj odluči devojka ili žena koja je inficirana hlamidijom. Posledice kod njih mogu biti daleko opasnije od sepse.
- Više od 70 odsto devojaka i mladića koji imaju hlamidiju nemaju rane simptome. Ako takva devojka prekine trudnoću, rizikuje unos te nevidljive infekcije u unutrašnjost genitalnih puteva, matericu i jajovod, što može uzrokovati sterilitet - objašnjava dr Stanković.
Nakon abortusa, devojke često imaju psihičke probleme, a veze u kojima su bile naglo se prekidaju.
- Ljubav prema mladiću se gasi. Žena upada u depresiju jer smatra da je jedan život uništen - kaže dr Stanković.
Bez obzira na sve posledice i upozorenja lekara, kod nas se još uvek prema važećem zakonu legalni prekid trudnoće može uraditi na ženin zahtev ukoliko ona ima više od 16 godina, i ukoliko trudnoća nije starija od deset nedelja. Sonja Todorović
