Izvor: Blic, 05.Dec.2010, 01:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tužba za svakog ministra koji krši zakon

Nadzor nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, na osnovu koga sam već podneo krivične prijave protiv 14 ministara, biće nastavljen i nove prekršajne prijave su sasvim izvesne.

Generalno, ako želimo da budemo uređena država tužbe protiv odgovornih za kršenje zakona moraju postati redovna, uobičajena stvar - kaže za "Blic” Rodoljub Šabić, poverenik za infomacije od javnog značaja.

Šabićeve prijave protiv 14 ministara koje se odnose na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << više stotina krivičnih dela neovlašćene obrade podataka i falsifikovanja, ponovo su pokazale da članovi Vlade bezobzirno krše zakone koje sami donose. To je i više nego očigledno kada su u pitanju nezavisna kontrolna tela, poput poverenika za infomacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ili ombudsmana. Ove dve institucije su temeljno potkopavane od dana kada ih je ista ta vlast osnovala. Prvo su im uskraćivali budžete i kadrove, potom prostorije za rad, a sada se na sve načine trude da ne sprovode preporuke koje im dostavljaju.

- U početku problemi su imali gotovo apsurdne dimenzije - prvih sedam meseci poverenik nije imao na raspolaganju nikakve prostorije, ni dinar iz budžeta, nijednog saradnika. Kasnije se situacija promenila i sada imamo pristojan budžet. Ali, povereniku nikada na raspolaganje nije stavljen potreban prostor, pa radimo sa višestruko manjim brojem saradnika nego što je predviđeno. I u ovom trenutku je taj broj dva i po puta manji od predviđenog, a nadležnosti su nam proširene - kaže Šabić.

S ovim se slaže i Saša Janković, zaštitnik građana koji ističe da je takav ograničavajući i diskrimimišući odnos vlasti pravilo kada su u pitanja nezavisna tela koja bi trebalo da ih kontrolišu.

- Može se lako primetiti da ostala nezavisna tela, čiji je posao regulacija rada preduzeća ili drugih privatnopravnih lica, po pravilu nemaju teškoća sa kakvima se mi susrećemo - kaže Janković.

Efekte delovanja vlasti spremne da vlada van svake kontrole na sopstvenoj koži osetila je i nekadašnja direktorka Antimonopolske komisije Dijana Marković-Bajalović, koja je smenjena iako je radila dovoljno dobro za standarde EU. A upravo je ova institucija zadužena da stoji na braniku tržišta i da onemogućava da zbog bliskosti vlasti i tajkuna čitavo tržište ostane u vlasništvu nekoliko povlašćenih.

- Ne mogu eksplicitno da tvrdim da je moja smena imala veze da interesima vlasti, ali je činjenica da su u komisiji potpuno novi ljudi kojima će, uz svu njihovu volju i trud, biti potrebno dosta vremena da se snađu i nauče posao. To znači da će se kasniti sa primenom zakona ili da ona neće biti efikasna. Komisija u prethodnom sastavu je činila sve da bi novi zakon konačno mogao da se primenjuje, a njen rad je dobro ocenila Evropska komisija u izveštaju o napretku. I Vladi je to vrlo dobro poznato. Ako izborom novog saveta prekinete svaki kontinuitet, onda ne pokazujete volju da se konkurencija na tržištu Srbije konačno uspostavi i oni koji krše zakon kažnjavaju. Sve se to dešava u momentu kada Evropski parlament upozorava Srbiju na monopolisanost srpskog tržišta. Kakav onda zaključak može da se izvede, osim da Vlada ili ne prepoznaje interese Srbije i njenih građana ili su interesi Vlade različiti od interesa Srbije - kaže Dijana Marković-Bajalović.

Naša sagovornica dodaje i da je u njenom dosadašnjem radu na probleme nailazila kada god bi zakonski rad komisije proizveo otvoren ili prikriven sukob sa izvršnom vlašću.

- Ako određeno ministarstvo traži od komisije da pokrene postupak protiv nekih učesnika na tržištu, kako bi se problemi iz njegovog resora prebacili na teren komisije i komisiju javno proziva zbog toga, onda neminovno morate da uđete u klinč. Komisija ne može da reši sistemski problem otkupnih cena u poljoprivredi koji je između ostalog i doveo da nestašice pojedinih osnovnih prehrambenih proizvoda. Moj je utisak da ministarstva poljoprivrede i trgovine imaju među privrednicima koji posluju u Srbije svoje favorite i one koji to nisu. Komisija nikada nije pristala da pravi takvu podelu - kaže ona.

Koje sve zakone i preporuke vlada krši

- Zakon o zaštiti podataka o ličnosti - Zbog neizvršavanja obaveza poverenik je podneo prijave protiv 14 ministara: Diana Dragutinović, Tomica Milosavljević, Slobodan Milosavljević, Oliver Dulić, Saša Dragin, Petar Škundrić, Milutin Mrkonjić, Žarko Obradović, Božidar Đelić, Snežana Samardžić-Marković, Jasna Matić, Dragan Šutanovac, Rasim Ljajić i Nabojša Bradić.

- Zakon o tajnosti podataka - Predlagač Ministarstvo pravde, Snežana Malović.

- Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju - Predlagač Ministarstvo kulture (Nebojša Bradić), a pozitivno mišljenje u pripremi nacrta dali su Ministarstvo finansija (Diana Dragutinović), Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (Mlađan Dinkić) i Kancelarija za evropske integracije (Milica Delević).

- Zakon o elektronskim komunikacijama - Predlagač Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo (Jasna Matić), a za odbranu predloga se posebno zalagala portparolka ZES Nada Kolundžija i ova koalicija uopšte, dok i sam predsednika Tadić, iako mu je ombudsman tražio da ne stavi potpis na zakon, to nije učinio.

- Zahtev da se proslede podaci o zaradama članova Saveta Direktorata za civilno vazduhoplovstvo u kojima su i četiri ministra (Diana Dragutinović, Ivica Dačić, Dragan Šutanovac i Milutin Mrkonjić).

Nastavak na Blic...