Izvor: Večernje novosti, 23.Jul.2014, 23:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svaki treći prima samo minimalac

NAJNIŽA garantovana zarada u Srbiji jednaka je polovini prosečne plate u Republici i, prema računici sindikata, prima je gotovo trećina zaposlenih. Već treću godinu zaredom iznos minimalca nije promenjen i važiće, kako je Vlada nedavno odlučila, sigurno do kraja godine. Garantovani iznos je na dnu evropske lestvice i sa cifrom od 115 dinara po času radnik će, sa prosečnih 176 radnih sati mesečno, zaraditi tek oko 20.000 dinara.Višemesečna natezanja sindikata i poslodavaca nisu urodila plodom, a na kraju je država presekla i produžila rok već važećem minimalcu. Predstavnici radničkih udruženja tražili su 130 dinara po satu, ali ovaj zahtev nije prihvaćen.- Ne ostaje nam ništa drugo nego da socijalno delujemo, a odluka Vlade je očekivana s obzirom na opredeljenje da mora da se štedi - kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije. - Najniža plata mora da se ograniči zakonom, jer se u budžetskim firmama i mnogim javnim preduzećima ona množi sa određenim koeficijentom, pa će, ukoliko se poveća minimalac za pet odsto, izdvajanje iz budžeta biti veće za isti taj postotak. Ne postoji novac koji nastaje tek tako, već je za to potrebna veća proizvodnja ili zajmovi. Nivo plata i društvenog standarda koji smo imali do sada proizlazio je samo iz velikog minusa u budžetu.BEZ NAJNIŽEG IZNOSA U MNOGIM razvijenim zemljama ne postoji utvrđena minimalna cena rada, već je radnik sam ugovara sa poslodavcem. Takva je praksa u skandinavskim zemljama, Švedskoj, Danskoj i Finskoj. U Nemačkoj je minimalac tek nedavno uveden.On objašnjava da je naš bruto društveni proizvod (BDP) po „glavi“ stanovnika, odnosno prihod koji svako od nas pojedinačno stvori, niži nego u Rumuniji i Bugarskoj. Minimalci su nam, međutim, gotovo isti i u ovom trenutku nije sramota porediti se sa njima.- Naš BDP je, nažalost, na evropskom dnu, tačnije na nivou od pre dve i po decenije - kaže Atanacković. - Moramo da shvatimo da su nam navike evropske, a privreda afrička. Mnoge evropske države, poput Češke, Slovačke su pre 20 godina bile ispod nas, mi smo ostali tu gde smo, a oni su na stotine koraka ispred nas. Za poređenje je dovoljan podatak da je 1990. godine u Beogradu bilo 242.000 industrijskih radnika, a danas ih je svega 12.500, što znači, da industriju praktično i nemamo.BAR 35.000 DINARA IVICA Cvetanović iz Konfederacije slobodnih sindikata objašnjava da bi najniži garantovani iznos trebalo da bude 70 odsto od prosečne zarade, što je u ovom trenutku oko 35.000 dinara, ali je svestan da država to ne bi mogla da podnese.Za Ivicu Cvetanovića iz Konfederacije slobodnih sindikata Srbije najvažnije je da poslodavci poštuju zakon i da se minimalac isplaćuje samo za najjednostavniji rad.- Praksa u Srbiji je, nažalost, drugačija - kaže naš sagovornik. - Poslodavce niko ne kontroliše i oni svaki rad plaćaju kao najprostiji. Trebalo bi pojačati inspekcijski nadzor i uvesti red u ovoj oblasti. Tako bi znali koji rad se koliko plaća. Poenta je da minimalac bude samo izuzetak, a ne pravilo.Ukoliko vrednost minimalca padne ispod 70 odsto od minimalne potrošačke korpe, srpski sindikati predlažu da se automatski koriguje taj iznos odlukom Vlade. Oni smatraju i da za tekuću godinu on ne može biti niža od minimalne cene rada za prethodnu.

Nastavak na Večernje novosti...

NoviMagazin.rs: Svaki treći radnik prima minimalac