Izvor: B92, 29.Sep.2008, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta traži tržište rada
Beograd -- Prema evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja, u Srbiji ima 733.000 nezaposlenih, iako je procena da je stvarni broj onih koji traže posao oko 400.000.
I pored "jake" konkurencije, poslodavci, kako tvrde, često ne mogu da pronađu radnika koji im treba, pišu Večernje novosti.
Predsednik Unije poslodavaca Stevan Avramović upozorava da obrazovni sistem u Srbiji nije prilagođen potrebama tržišta rada, a nedostaju i organizovane prognoze. To je i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bio razlog da poslodavci naprave svoju analizu potrebnih kadrova.
Prekobrojni
Višak na tržištu rada su, prema analizi, gimnazijalci, arheolozi, etnolozi, saobraćajni i mašinski tehničari... Privredna komora Srbije i nacionalna služba su upravo ovih dana potpisale Sporazum o saradnji kojim bi tebalo da se smanji stopa nezaposlenosti u Srbiji za 18 posto.
U periodu od 28. jula do 16. septembra ove godine sprovedena je anketa u 76 preduzeća koja ukupno zapošljavaju približno 21.000 radnika. Deset je klasifikovano kao velika preduzeća, 22 su srednja, a 44 mala.
Najviše je preduzeća iz Vojvodine (18), s područja grada Beograda (17), Šumadije i centralne Srbije (12), zapadne Srbije (10), istočne Srbije (10), južne Srbije (9).
Rezultati su pokazali da se na tržištu najviše traže specijalizovani visokoobrazovani kadrovi u oblasti: informatike (sistem-administratori, sistem-inženjeri, programeri, poznavaoci hardvera, stručnjaci za storidž) i telekomunikacija (inženjeri, razvodnici mreža, razvojnici sistema mobilne telefonije).
Nedostaju diplomirani ekonomisti (poznavaoci tržišta u raznim granama industrije, stručnjaci za hartije od vrednosti, stručnjaci za osiguravajuće poslove, portfolio menadžeri, berzanski posrednici, finansijski i investicioni savetnici, finansijski konsultanti), knjigovođe i računovođe.
Na posao ne moraju da čekaju ni stručnjaci u oblasti menadžmenta (komercijalisti sa minimum 5 godina iskustva, razvojnici prodaje, strateški planeri, menadžeri organizacije rada, kadrovi za upravljanje i analizu kvaliteta, menadžeri za standardizaciju).
Zaštitna klauzula
"Ne postoji 'obrazovna klauzula' pomoću koje poslodavac može da zaštiti svoje ulaganje u zaposlenog ako ovaj reši da po završetku stipendiranja pređe kod drugog poslodavca. U tom slučaju, novi poslodavac ili zaposleni morao bi da nadoknadi minimum 70 posto troškova stipendiranja poslodavcu koji je uložio u njegovo obrazovanje. Ovu regulu je važno uvesti kako bi poslodavac bio zaštićen u slučaju da radnik odluči da u prve dve godine ode iz preduzeća koristeći kvalifikaciju koju je stekao na osnovu stipendije poslodavca", kažu u Uniji poslodavaca.
Poslodavcima su potrebni marketing menadžeri (planeri marketing kampanja, stručnjaci iz oblasti PR i razvojnog marketinga, brend i veb dizajneri i moderatori), profesori engleskog i nemačkog, prevodioci na japanski, grčki i turski, ali i farmaceuti.
Kod svih navedenih zanimanja, potreban je minimum srednji nivo znanja engleskog jezika, iskustvo u što više aplikativnih programa na računarima, pristojan nivo komunikativnosti i opšteg obrazovanja i upućenost u moderne tehnologije.
Od radnika sa srednjom stručnom spremom, na tržištu su najtraženiji: komercijalisti (prodaja svih vrsta robe i usluga, trgovački putnici, akcioni prodavci).
Nedostaju radnici u građevinskoj i metalskoj industriji (zavarivači, limari, tesari, armirači, fizički radnici, kranisti, kaminari, puškari), u ugostiteljstvu i turizmu (kuvari, pekari, poslastičari, kvalifikovani konobari, mesari, turistički vodiči, organizatori turističkih putovanja u inostranstvo).
Manjak radnika na tržištu zabeležen je i u prehambenoj industriji i poljoprivredi (sorteri biljaka, kvalifikovani uzgajivači, tehničari prerade) i ekonomski tehničari sa radnim iskustvom (pomoćnici knjigovođa i računovođa, pomoćnici organizacionih menadžera i berzanskih posrednika).
Poželjno je, kažu u Uniji poslodavaca, da radnici sa srednjim stručnim obrazovanjem imaju elementarno znanje iz jednog stranog jezika (u turizmu i ugostiteljstvu se često traži i srednji nivo znanja engleskog jezika) i poznavanje rada na računaru.
Poslodavci upozoravaju da mladi ljudi, bez obzira na diplome, često ne znaju da rade posao za koji su školovani. Ukazuju i na nizak nivo komunikacije.
Prema njihovoj proceni, svaki treći pripadnik mlađe generacije (od 1984. do 1989. godišta) nema elementarnu kulturu ophođenja (koristi žargonske izraze, a poslodavcu se obraća sa „ti") i na razgovor dolazi neadekvatno odeven.
