Izvor: RTS, 08.Sep.2011, 16:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Spomen-ploča Stanislavu Vinaveru

Otkrivena spomen-ploča poznatom esejisti i pozorišnom kritičaru Stanislavu Vinaveru. Ploču, na mestu gde je nekad bila kuća Vinavera, otkrili ministar kulture Predrag Marković i Vinaverova unuka.

U Đakovačkoj 21 u Beogradu postavljena je spomen-ploča Stanislavu Vinaveru (1891-1955). Poznatom srpskom esejisti, pozorišnom kritičaru, prevodiocu, pesniku i muzičaru ploču su otkrili ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković i Vinaverova >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << unuka Milica Vinaver-Ković. 

"Ne znam nijednog autora u srpskoj književnosti koji je toliko slavan, a za koga se toliko malo učinilo. Tek poneki entuzijasta se trudio prethodnih decenija da rezultati tako čudesnog rada budu objedinjeni", rekao je Marković.

Prema njegovim rečima, Vinaver je učinio da "Švejk i Šeherezada budu domaća dela, a da Gargantua i Pantagruel budu naši junaci".

"Mnogo toga je učinio, a mi smo kao generacije učinili malo. Postoji skrivena ideološka zabrana, različite ideologije su se smenjivale na ovom prostoru, ali su sve istrajno i javno činile da Vinaver ne bude prisutan", smatra ministar.

Marković je primetio da Vinavera neki znaju kao vrsnog pesnika, neki kao antologičara, ali je u pitanju stvaralac koji je utemeljio moderan pristup srpskoj književnosti u periodu između dva rata.

Na svečanosti je govorio i istoričar književnosti Gojko Tešić, koji je rekao da je ova ulica za njega i dalje prostor ''na kome je bila prizemna kuća - institut duhovne modernosti ne samo srpske kulture, već i nešto šire, jedna magična građevina iz koje se isticala evropska modernost''.

''Ta kuća, čarobna kutija jezika i književnosti, umetnosti, znanja, kulture, nauke u različitim oblicima, bila je i onaj prostor čestitosti i moralne doslednosti'', dodao je Tešić.

Prema njegovim rečima ulica u kojoj je stanovao Vinaver je ''najveći jezički institut, ona neponovljiva jezička magična laboratorija koju bi tek trebalo godinama istraživati''.

Pored toga što je bio esejista, pesnik, pripovedač, pozorišni kritičar, muzičar i prevodilac, Stanislav Vinaver je bio i dobrovoljac u Prvom svetskom ratu, dok u Drugom bio zarobljen i odveden u logor.

Nakon povratka iz logora bavio se prevođenjem, jedno vreme je radio i u novinskoj agenciji Tanjug, a imao je i svoju rubriku ''Beogradsko ogledalo''.

Pored prevoda, pisanja eseja i pesama, bavio se i satirom, a njegove najpoznatije parodije su ''Priče koje su izgubile ravnotežu'' iz 1913. godine, ''Varoš zlih volšebnika'' iz (1920), ''Ratni drugovi'' (1939), ''Evropska noć'' (1952) i mnoge druge.

Napisao je i monografiju pesnika Laze Kostića ''Ponosi i prkosi'', koja je objavljena 1963. godine.

Nastavak na RTS...