Izvor: Blic, 03.Okt.2010, 01:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Spas u veštačkom mesu

Da bi devet milijardi ljudi, koliko se očekuje da će do 2050. nastanjivati planetu moglo da opstane, a da pri tome ne uništava ionako osiromašene prirodne resurse, veštačko meso moraće da uđe u redovnu ishranu, smatraju naučnici. Ove meso, kako tvrde zagovornici ideje o veštačkoj prehrani, biće odgajano u kontejnerima s hranljivim rastvorom.

Sveobuhvatna naučna procena svetskih zaliha hrane, načinjena pod rukovodstvom Džona Bedingtona, naučnika u službi britanske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vlade, sugeriše, međutim, da će čak i uz nove tehnologije, kao što su genetska modifikacija i nanotehnologija, stotine miliona ljudi u to doba gladovati. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog posledica udruženih uticaja klimatskih promena, nestašice vode i povećane potrošnje hrane.

U izveštaju Britanskog kraljevskog društva, pripremanom za UN, sugeriše se da nije moguće odgovoriti izazovu da se proizvodnja hrane u narednih 40 godina poveća za 70 odsto, između ostalog, i zato što će novih obradivih površina biti sve manje ili nimalo.

Trenutno rešenje bi bilo da se količine hrane povećaju metodima koji ne zahtevaju visoku tehnologiju. Naime, i u bogatim i u siromašnim zemljama se oko 30 do 40 odsto hrane baca, a to bi poboljšanjem skladišnih kapaciteta u siromašnim i kupovanjem samo potrebnih namirnica u bogatim zemljama, relativno lako moglo da se spreči.

Hrane, međutim, i uz ove uštede, neće biti dovoljno bez naučnih novina u proizvodnji. Kada je reč o proizvodnji mesa i mlečnih proizvoda, naučnici imaju pre svega dva „aduta". Prema rečima dr Filipa Torntona sa Instituta za stočarstvo u Najrobiju, ti aduti su veštačko meso gajeno u kontejnerima s hranljivim rastvorom i nanotehnologija primenjena u lekovima koji se daju gajenoj stoci.

U pronalaženju rešenja za preživljavanje čoveka budućnosti, naučnici iz Rotamsteda, najvećeg poljoprivrednog istraživačkog centra u Velikoj Britaniji, došli su na ideju i kako da se znatno smanji potrošnja vode.

Oni smatraju da bi višak ugljen-dioksida u vazduhu, nastao zbog globalnog otopljavanja, zajedno s boljim veštačkim đubrivima i hemijskom zaštitom bilja, mogao mnogo da smanji tu potrošnju, ali i da poveća prinose poljoprivrednih kultura.

Studija, međutim, sugeriše da bi, u situaciji u kojoj se industrija i poljoprivreda nadmeću za raspoložive vodne resurse, ovi do 2050. mogli biti opasno preopterećeni, što bi dramatične posledice imalo naročito u severnoj Africi, Kini, delovima Evrope i na zapadu SAD.

Prepreke

Kao glavne prepreke povećanoj proizvodnji hrane, u studiji se navode preterana zavisnost od nafte i drugih fosilnih goriva (do 70 odsto)u proizvodnji i distribuciji hrane, kao i činjenica da globalnom tehnologijom trenutno dominira sedam multinacionalnih kompanija, na čelu s „Monsantom", koje su intelektualnu svojinu u domenu naučnih dostignuća akumulirale u toj meri da državne i međunarodne institucije više ne mogu da im pariraju.

Nastavak na Blic...