Izvor: Blic, 04.Maj.2016, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Severna Afrika i Bliski istok zbog visokih temperatura postaće MRTVE ZONE
Novo istraživanje upozorava da bi porast temperature na globalnom nivou mogao da dovede do toga da zbog velikih vrućina život ljudi na Bliskom istoku i u severnoj Africi bude otežan.
Stručnjaci ističu da je budućnost čovečanstva u ovim područjima pod rizikom i to bi moglo da utiče na oko 500 miliona ljudi. Oni navode da je broj izuzetno toplih dana u region udvostručen od 1970. godine.
“U budućnosti, klima u velikim delovima Bliskog istoka i severne Afrike >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mogla bi se promeniti na takav način da bi opstanak stanovništva bio doveden u pitanje”, kaže Jos Lilieveld, direktor Maks Plank institute za hemiju i profesor na Institutu na Kipru.
Lilieveld i njegov tim su zaključili da iako je temperatura na Zemlji porasla za svega dva stepena Celzijusa u odnosu na pre industrijski period, letnje temperature u ovim regijama će se uvećati. Do sredine ovog veka, u najtoplijem periodu, temperature u toku noći neće padati ispod 30 stepeni, a danju bi mogle da porastu na 46 stepeni Celzijusa. Do kraja 21. veka temperature u toku podneva mogle bi da se popnu i na 50 stepeni Celzijusa.
Još jedan od nalaza do kojih su došli naučnici jeste i da će toplotni talasi biti deset puta češći nego što je to slučaj danas. Tako će do sredine ovoga veka biti 80, umesto 16 ekstremno toplih dana. Do kraja veka može se očekivati da će ovako ekstremno visoke temperature biti uobičajene za 118 dana, iako se očekuje da će se emisija gasova smanjiti nakon 2040. godine.
“Ako čovečanstvo nastavi da oslobađa ugljen dioksid kao što to sada čini, ljudi na Bliskom istoku i u Severnoj Africi mogli bi da očekuju do 200 neuobičajeno toplih dana”, kaže Panos Hadjinikolau, profesor na Institutu na Kipru i ekspert za klimatske promene.
Jos Lelieveld je uveren da će klimatske promene imati veliki uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi u ovim krajevima. “Produženi toplotni talasi i peščane oluje mogu učiniti ove regione nepodnošljivim za život, što će doprineti pritisku da migriraju”, rekao je Lelieveld.
U nedavnim istraživanjima objavljeno je da je povećano zagađenje vazduha na bliskom istoku. Naime, utvrđeno je da je pustinjska prašina u atmosferi iznad saudijske Arabije, Iraka i Sirije od početka ovog veka povećana čak do 70 odsto. Ovo se uglavnom može prepisati povećanju peščanih oluja kao rezultat dugih suša.
Pročitajte još:
U objavljenoj studiji Lilieveld i njegove kolege upoređuju klimatske podatke iz perioda od 1986. do 2005. godine sa predviđanjem 26 klimatskih modela za isti vremenski period. Pokazalo se da su podaci merenja i model predviđanja veoma dobro podudaraju, zbog čega su naučnici koristili ove modele da projektuju klimatske uslove za period od 2046. do 2065. godine, ali i za period od 2081. do 2100.
Istraživači su bazirali svoje proračune na dva scenarija. Prema prvom scenariju, pretpostavlja se da će globalna emisija gasova staklene bašte početi da se smanjuje od 2040. godine i da će Zemlja biti podvrgnuta zagrevanju od 4,5 vati po kvadratnom metru do kraja veka.
Po drugom scenariju, globalno zagrevanje treba da bude ograničeno na manje od dva stepena Celzijusa.
U oba scenarija, najveći porast temperature na Bliskom istoku i u Severnoj Africi očekuje se tokom leta, kada je već veoma toplo, a ne tokom zime, što je češći slučaj u drugim delovima sveta.
.jpg)
