Izvor: RTS, 14.Apr.2014, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rehabilitovana kraljica Marija
Odlukom Višeg suda u Beogradu rehabilitovana je kraljica Marija Karađorđević, a ukaz iz 1947. godine kojim joj je oduzeto državljanstrvo i konfiskovana imovina, proglašen je ništavnim u delu koji se odnosi na kraljicu Mariju.
Sud je na ročištu u Palati pravde u Beogradu ocenio da je Ukazom Predsedništva Prezidijuma Federativne Narodne Republike Jugoslavije kraljica Marija iz političkih i ideoloških razloga bila lišena ljudskih prava poput prava na glas, imovinu i državljanstvo.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Dušanka Subotić Homen, pravna zastupnica potomaka kraljice Marije, kaže da je zakonom iz 2001. godine ukinut ukaz kojim je kraljici Mariji oduzeto državljanstvo i konfiskovana imovina ali da se predlogom za njenu rehabilitaciju tražilo oglašavanje ništavnim tog ukaza jer ona ničim nije ni doprinela da se u njemu nađe.
Rešenje o rehabilitaciji neophodno je i kada je reč o uslovima koje je potrebno ispuniti prema Zakonu o restituciji i povraćaju oduzete imovine, kaže Dušanka Subotić Homen.
Marija je bila rumunska princeza, praunuka engleske kraljice Viktorije, a udajom za Aleksandra Karađorđevića postala je jugoslovenska kraljica i kraljica majka. U narodu je ostala upamćena kao skromna, neposredna i humana vladarka.
Rođena je 1900. godine u Nemačkoj, a školovala se u Rumuniji i Engleskoj. Sa Aleksandrom Prvim Karađorđevićem, kraljem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, venčala se 1922. godine u Sabornoj crkvi.
Mlada kraljica se, sa balkona, prvi put obratila srpskom narodu rečima: "Ja vam od srca blagodarim!" Tada je, kažu, počelo njeno obožavanje.
Momčilo Pavlović sa Instituta za savremenu istoriju kaže da se kraljica Marija posle venčanja uključila u društveni život kraljevine. Današnji Institut za onkologiju i Klinički centar, Dečji centar u Tiršovoj ulici, Dečja bolnica, duguju joj zahvalnost.
Potpomagala je siromašnu decu, naročito siromašne devojke.
"Ona je organizovala razne zadruge gde je devojke podučavala određenim zanatima, krojačkom i nekom drugom i kasnije su te siromašne devojke nalazile posao", kaže Pavlović.
Od lične imovine posedovala je dvorac u Miločeru, kuću i odmaralište u Sloveniji. Bila je moderna kraljica koja je, između ostalog, bila i prva žena koja je vozila automobil.
Sa kraljem Aleksandrom imala je tri sina - Petra, Tomislava i Andreja. Posle atentata na kralja 1934. u Marselju, Marija se sa dvojicom mlađih sinova povukla u Englesku, a Petra Drugog ostavila je u Beogradu sa namesništvom.
"Nije se mešala u politiku i u narodu je ostala upamćena kao čestita kraljica. Tokom rata nije stala ni na jednu ni na drugu stranu. Ali je poznat njen humanitarni rad preko Crvenog krsta i drugih organizacija putem kojih je slala pomoć jugoslovenskim zarobljenicima", kaže Pavlović.
Ukazom iz 1947. kraljevskoj porodici je oduzeto državljanstvo i sva imovina. Skupština je pre 13 godina tu odluku ukinula.
Kraljica Marija Karađorđević, preminula je u snu 22. juna 1961. godine, u svom stanu u Londonu. Sahranjena je u Vindzoru, na privatnom groblju Frogmor, blizu groba svoje prabake, engleske kraljice Viktorije.
"Umrla je kao siromašna iako je iz bogate rumunske porodice. Ona je dobila dobar miraz, kako se govorilo, i od tog miraza je u Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji podigla neke objekte na njeno ime. Umrla je u Londonu prodavajući lični nakit", navodi Pavlović.
Prošle godine zemni ostaci kraljice Marije preneti su u Srbiju, i ona je 26. maja sahranjena na Oplencu, gde počiva pored sina, kralja Petra Drugog i snahe, kraljice Aleksandre.
.jpg)
