Izvor: Blic, 01.Mar.2009, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Proteraćemo zagađivače

Visokim kaznama nateraćemo firme da ugrađuju ekološku opremu, pa „Helios" i slični slučajevi više neće biti mogući, poručuje ministar ekologije dr Oliver Dulić u intervjuu za „Blic nedelje".

Zato će ubuduće kompanijama koje zagađuju našu životnu sredinu biti isplativije da poštuju propise i ugrađuju ekološku opremu nego da plaćaju ogromne kazne ili zatvaraju pogone. Nova i mnogo stroža kaznena politika podići će minimalne kazne za privredne prestupe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa sadašnjih 150.000 na 1,5 miliona dinara. Maksimalna kazna ostaje tri miliona dinara. Za fizička lica maksimalna kazna će umesto dosadašnjih 20.000 ubuduće iznositi 50.000 dinara.

Zakoni čije se usvajanje očekuje u toku naredne nedelje neće ostaviti prostora pravosudnim organima za šira tumačenja njihovih jasnih odredbi. Svi zagađivači će biti tretirani kao u zemljama EU, kaže ministar, i poziva građane da bilo koji slučaj kao što je bio ovaj sa „Heliosom" prijave Ministarstvu.

Građani često ne poznaju dovoljno potencijalne opasnosti?

– Tačno je da je užasavajuće nizak nivo svesti našeg stanovništva kada je u pitanju zaštita životne sredine. Građani bi, na primer, morali da znaju da su polovna burad bilo koje hemijske industrije u Srbiji loša investicija jer njihova upotreba izaziva bolesti stoke i zagađenje prirode u kojoj žive. Ali osnovni uzrok ekoloških akcidenata je odsustvo odgovornosti kompanija koje u Srbiji ne tretiraju opasne materije i otpad kao u zemljama iz kojih potiče njihov kapital. A takve situacije direktno ugrožavaju zdravlje ljudi. Naše inspekcije će ubuduće rigorozno primenjivati zakone kako bi se uspostavili standardi očuvanja zaštite životne sredine u Srbiji.



Da li ćete zatvarati kompanije koje ne raspolažu ekološkom opremom?

– Najlakše je zatvoriti fabriku. Svi ljudi koji tu rade bi ostali bez posla, što u ovom trenutku nije rešenje. Ministarstvo će u saradnji s Fondom za razvoj Republike Srbije ponuditi kompanijama kredit za prilagođavanje proizvodnje ekološkim standardima. S druge strane, država bi na taj način direktno ulagala u očuvanje životne sredine.

Ima li Ministarstvo strategiju za zaštitu životne sredine?

– U ovom momentu u saradnji s Ministarstvom odbrane pregovaramo sa čelnim ljudima jedne opštine u Srbiji na čijem zemljištu će do kraja 2011. biti izgrađen centar za skladištenje, preradu i uklanjanje opasnog otpada. Novac smo obezbedili aplicirajući tim projektom na fondove Evropske unije. U aprilu ćemo potpisati protokol s čelnicima Evropske komisije, kada ćemo im predstaviti i geodetska merenja terena i plan udaljenosti tog centra od naseljenih mesta prema bezbednosnim zakonima koji važe u EU. Do kraja ove godine čistićemo divlje deponije, korita reka, utrine, divlje naseljena mesta u akciji „Očistimo Srbiju", koja startuje bukvalno sutra. Organizovaćemo javne radove i time praktično legalizovati poslove poput sakupljanja sekundarnih sirovina i gvožđa, pa će na primer Romi imati siguran posao u godini velike ekonomske krize. Država će im obezbediti posao u naredne dve godine, a kasnije će najveštiji registrovati svoje firme koje će se baviti različitim poslovima ekološkog čišćenja.

Kako ćete naterati čelnike lokalne samouprave da novac sakupljen od ekološke takse ne koriste za druge namene, asfaltiranje puteva ili gradnju sportskih dvorana?

– Sutra imamo sastanak s predsednicima opština i nakon usvajanja novog seta zakona više niko od njih neće moći da rebalansom opštinskog budžeta koristi novac od eko-takse za druge namene. Lokalne fondove za ekologiju ubuduće će kontrolisati naše ministarstvo uz čije donacije će lokalne samouprave biti obavezne da urede očišćene terene i postave tamo specijalizovane kontejnere.

Prikupljanje otpada u svetu je veliki biznis.

– Reciklaža guma, akumulatora, pet-ambalaže, drveta, stakla biće prioritet u ovoj oblasti do kraja 2009. U saradnji sa Ministarstvom finansija motivisaćemo investitore da ulažu u gradnju regionalnih deponija i centara za reciklažu. Preko milion tona guma u ovom trenutku stoji po različitim lokacijama u Srbiji jer se dvadeset godina niko nije bavio tom vrstom otpada u našoj zemlji.

Šta će se događati na „crnim" ekološkim tačkama Srbije kao što su Bor, Pančevo, Smederevo, Obrenovac?

– U tim opštinama nivo industrijske proizvodnje nas obavezuje da zaštitimo tamošnje građane posebnim programom zaštite prirodne sredine. Omogućićemo im naplatu eko-taksi po jedinici proizvodnog ciklusa. Zadovoljni smo što u ovom trenutku u Boru postavljaju mokre filtere koje će smanjiti emisiju sumpor-dioksida, što je rešenje višedecenijskog problema. U Pančevu je cele zime nivo zagađenosti u dozvoljenim granicama, što je rezultat ogromnih investicija našeg ministarstva i pokrajinskih vlasti. U Smederevu će „US stil", zbog konstantnog ulaganja u ekološke programe, već 2011. biti prva industrija sa specijalnim sertifikatom EU o eko-standardima. Svi novi zakoni koji će biti usvojeni sledeće nedelje su u skladu sa postojećom zakonskom regulativom u EU. Njeni fondovi zbog posebne procedure obezbeđuju nam sredstva sa dve godine zakašnjenja.

Šta je s odlaganjem medicinskog otpada u Srbiji?

– U regionalnim zdravstvenim centrima Ministarstvo zdravlja će uz pomoć fondova EU razmestiti prese u kojima će se medicinski otpad pretvarati u bezopasne materije. Ostaje pitanje odlaganja otpadnih lekova, ali ćemo i to vrlo brzo razrešiti.

Kakvi su vam utisci sa Eko-samita u Najrobiju u Keniji?

– To je bila 25. ministarska konferencija na kojoj je učestvovalo 170 zemalja članica UN. Svi smo se složili da svetska ekonomska kriza ne sme da isprovocira situaciju u kojoj bi zaštita životne sredine za državu bila trošak, već jedan od glavnih razvojnih programa. Formiraće se sistem odbrane životne sredine na nivou UN u okviru kojeg će se donositi odluke zavisno od situacije. Postojaće regionalni ministarski saveti koji će se baviti ekologijom i njihov zajednički rad će doneti akciju na svetskom nivou. Nadamo se da će u decembru u Kopenhagenu, SAD konačno potpisati Kjoto sporazum o ograničenju emisije CO2 , zbog dobrih signala koji dolaze iz nove američke administracije.

Ekologija, novi predmet za osnovce

– U saradnji sa Ministarstvom prosvete već dva meseca radimo na uvođenju novog obaveznog predmeta u osnovne škole čiji bi sadržaj bio zaštita životne sredine. Novi predmet zvaće se najverovatnije ekologija. Njegovi nastavni sadržaji biće delom iz udžbenika predmeta čuvari prirode, ali i iz materijala REC kancelarije u Beogradu i projekta Zeleni paket koji će biti prilagođeni potrebama učenika i nastavnika.

Komunalne službe u Srbiji uspeju da sakupe samo 60 procenata otpada, sve ostalo zbog nemara lokalne samouprave završi na divljim deponijama i u koritima reka.

Zvaćemo BIA u pomoć

U rešavanje slučaja trovanja u selima Gornja i Donja Vrbova bila je uključena i BIA. Sarađujete li inače s njima i planirate li takvu saradnju i ubuduće?

– Ovog puta to je bila njihova samostalna akcija, a naša je namera da razgovaramo s čelnim ljudima u BIA i policiji o formiranju stručnih timova koji bi nam pomogli u borbi za očuvanje životne sredine.

Nastavak na Blic...