Izvor: RTS, 13.Avg.2009, 03:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (13. 08. 2009.)
Press: Devize iz rezervi u budžet!, Blic: I Zvezdan Jovanović dobio stan od države, Politika: Vlast gluva na preporuke kontrolnih tela, Novosti: Lekari sami plaćaju ceh, pišu dnevne novine
Devize iz rezervi u budžet!
Novac od kredita MMF/a, koji je odobren za jačanje deviznih rezervi zemlje, mogao bi da bude odlično rešenje za dopunu republičkog budžeta, ocenio je Jurij Bajec, član Ekonomskog saveta u Vladi Srbije.
Bajec je rekao da bi ovakav >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << način finansiranja državne kase bio dobar za Srbiju jer je jeftin, i izrazio uverenje da će pregovori s tom međunarodnom finansijskom institucijom uspeti.
"Kada MMF vidi da se spoljnotrgovinski deficit Srbije smanjio i da su devizne rezerve solidne i bez tri milijarde evra njihovog kredita, moguće je da će dozvoliti Srbiji da se deo tog novca koristi za pokriće budžetskog deficita", rekao je Bajec u intervjuu "Presu".
On je ukazao da je MMF, od kada je počela svetska ekonomska kriza, takvu mogućnost već pružao nekim zemljama.
Za uzvrat, rekao je on, Srbija treba, pre svega, da im objasni šta je kao država uradila na suzbijanju negativnih efekata ekonomske krize, i da im ponudi ubedljiv program o tome šta će da uradi do kraja ove i u 2010. godini.
Bajec je ocenio da će za MMF biti najznačajnije reforme u oblasti javne potrošnje.
"MMF zna u kakvoj je Srbija situaciji. Povećanje deficita sa tri na 4,5 odsto ([to će Srbija verovatno tražiti) i nije neka drama", naveo je on i dodao da su se, zbog ekonomske krize, mnoge zemlje našle u dosta goroj situaciji od Srbije, a MMF je pokazao fleksibilnost.
"Ipak, sve ove mere su naša suštinska potreba, i bez MMF-a mi bismo morali mnogo toga sami da uradimo. Nije lako zagristi kiselu jabuku, ali se mora", rekao je Bajec.
On je naveo da postoji radna grupa u Ministarstvu finansija koja radi na pripremi plana pred dolazak MMF-a i dodao da bi Vlada trebalo da uradi temeljnu analizu mera koje je već sprovela, da bi se tačno videlo šta od toga funkcioniše, a šta ne, i da li je s tim merama moguće još nešto uraditi do kraja godine. Takođe, MMF-u treba predočiti sve mogućnosti za celu sledeću godinu.
"Treba, pre svega, povesti ozbiljne rasprave oko penzija. Ništa dramatično i preko noći, već polagano i dugoročno. Treba videti kako da se smanji deficit penzionog fonda i ogromna izdvajanja iz budžeta za penzije. Takođe, tu treba svrstati i zdravstvo, prosvetu, sudstvo, što su takođe veliki delovi 'kolača' u budžetskoj potrošnji", istakao je on.
Na pitanje ima li prostora za smanjenje broja zaposlenih u tim sektorima i državnoj upravi, Bajec je kazao da treba smanjiti broj zaposlenih u celom javnom sektoru.
"Da bi došlo do otpuštanja, treba doneti odgovarajuće zakonske propise. Drugo, ne možete otpuštati ljude bez otpremnina, a to je velika stavka u budžetu. Plan za to treba da bude višegodišnji. Smanjenje broja zaposlenih bila bi velika ušteda", ukazao je on.
Bajec je ocenio da bi povećanje PDV-a bilo "jako loše rešenje" za privredu i da je prirodno što je privreda protiv toga.
"To je jako loše rešenje za njih, a pitanje je i da li će rast PDV-a povećati prihode budžeta ili će doprineti širenju sive ekonomije", rekao je on.
Na pitanje šta je najrealnije rešenje za Srbiju - veći PDV, manje zarade ili otpuštanja u javnom sektoru, Bajec je rekao da je manevarski prostor sužen i da je najrealnije "od svega pomalo. Neke mere sprovesti na duži rok, a neke na kraći".
I Zvezdan Jovanović dobio stan od države
Nijedna vlast u poslednjih deset godina nije zaobišla da dodeli državni stan zaslužnim političarima režima. Od 1997. pa do 2007, a kada su po poslednji put dodeljivani stanovi za male pare, otkupljeno je 2.166 stanova. „Blic" je imao uvid u obiman spisak i deo stanova dobili su policajci, sudije, koji su ih zaslužili jer su ispunili sve kriterijume. Međutim, na spiskovima su političari, kriminalci, razni ministri, koji su vedrili i oblačili, a za koje se može zaključiti jedino da iza dodele kvadrata leži teška zloupotreba.
Ime zbog kojeg ceo spisak zahteva detaljnu proveru je Zvezdan Jovanović, osuđeni za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Jovanović je dobio dvosoban stan od 60 kvadrata u Beogradu. Stan mu je dodeljen pre 2000. godine, za vreme vladavine Slobodana Miloševića. Tada je bio potpukovnik u „beretkama".
U isto vreme stan dobijaju i sada već poneka zaboravljena imena, ali i neki danas aktuelni političari. Krenućemo redom. Slobodan Unković, bivši predsednik Skupštine, kome je pripalo 64 kvadrata, Milivoje Simonović, ministar pravde - 57 kvadrata. Nekada kadar JUL-a, a posle petooktobarskih promena predsednik Republičke izborne komisije kao kadar DSS Zoran Balinovac dobio je stan od 69 kvadrata. Malo zaostaje Stevan Nikčević, tada u MUP-u a sada direktor „Jugoimport SDP", kome je tada pripao 61 kvadrat.
Vlast gluva na preporuke kontrolnih tela
Nezavisni državni organi i rukovodioci nezavisnih državnih institucija s nadležnostima u oblasti borbe protiv korupcije i zaštite prava građana izrazili su zabrinutost zbog pojave da se preporuke, odluke, mišljenja i drugi akti nezavisnih kontrolnih tela nedovoljno uvažavaju i izvršavaju i apelovali na organe vlasti da takav stav bez odlaganja promene.
Kako se navodi u saopštenju s jučerašnjeg zajedničkog sastanka, čelni ljudi nezavisnih kontrolnih institucija istakli su neophodnost lične odgovornosti javnih funkcionera i državnih službenika za učinjeno i rečeno, koju ne može zameniti ni autoritet političke stranke ni organa u kome rade.
Na sastanku u Palati Srbija bili su zaštitnik građana Saša Janković, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, predsednik Saveta Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović, predsednik Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa Slobodan Beljanski, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković, direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović i predsednik komisije za zaštitu prava ponuđača Saša Varinac.
Oni su još jednom ukazali na nepostojeće i neprihvatljive uslove za rad gotovo svih nezavisnih institucija, što ugrožava ostvarivanje ciljeva zbog kojih su te institucije osnovane, uprkos značaju koji im se deklarativno daje, ističe se u zajedničkom saopštenju.
Lekari sami plaćaju ceh
Lekari koji su potrošili novac osiguranika, propisujući lekove sami sebi ili članovima porodice, prijateljima i pacijentima - za bolesti za koje se nisu specijalizirali - moraće da nadoknade štetu u kasi zdravstvenog osiguranja.
Posle kontrole u kojoj je otkriven niz nepravilnosti u propisivanju lekova o trošku osiguranja, "crta" još nije podvučena i ne zna se kolika je ukupna šteta. Ali se, recimo, doktorka pedijatar u Domu zdravlja u Pančevu "duži" za čak 459.000 dinara za lekove koje je propisala sebi i članovima svoje porodice. Vrednost osporenih recepata koje je popunila veća je od sedam plata koje pedijatar u domu zdravlja zaradi!
Na teritoriji samo 13 filijala, koje su kontrolori RZZO dosad "obradili", osporeni su recepti u vrednosti 621.000 dinara.
- Tražićemo naknadu štete direktno od lekara koji su napravili propuste u propisivanju lekova - potvrdila je u sredu za "Novosti" Svetlana Vukajlović, direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. - U vreme krize, koja je tolika da smo prošlog meseca bili na ivici da zakasnimo sa isplatom zarada u zdravstvu, nema mesta rasipništvu.
Svetlana Vukajlović kaže da su njen apel, da se zdravstveni dinar racionalno troši, mnogi pogrešno protumačili.
- Nisam se "obrušila" na lekarsku struku, niti bih, jer mi u RZZO imamo najbolji uvid koliko se u zdravstvu radi, ponekad i u uslovima koji baš nisu za pohvalu - kaže direktorka RZZO. - Lekovi na recept u prva četiri meseca ove godine koštali su nas dve milijarde dinara više nego lane. To je novac svih osiguranika, i ako neracionalnoj potrošnji ne stanemo na put, svi ćemo snositi teret kroz povećanje participacije za lekove.
Dr Branislava Plančak, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, sa više od 90.000 članova, smatra da u zdravstvu mora da bude reda i kontrole i ne prihvata kolektivnu odgovornost.
- Trebalo bi obelodaniti imena onih koji su prekršili pravila o propisivanju lekova, da se ne bi svih 25.000 lekara osećali prozvanima - kaže dr Plančak. - Takvo ponašanje se, naravno, mora sankcionisati. Nisu u pitanju samo recepti, već i mnoge druge usluge u zdravstvu koje se bespotrebno produkuju. Ako neko ima, recimo, kamen u žuči, ne mora svaki čas da se šalje na ultrazvuk, jer taj kamen neće da nestane i može samo da se uvećava.
Dr Plančak ne veruje da među lekarima, čije recepte su osporili kontrolori RZZO, ima mnogo njih iz primarne zdravstvene zaštite, već da su to uglavnom lekari sa sekundarnog i tercijalnog nivoa, koji i "ne smeju da propisuju lekove".
- Ne sme se štedeti na štetu pacijenta, on mora da dobije svu neophodnu medicinsku pomoć - kaže dr Plančak. - Ali, svi moramo da budemo racionalni.
Devize iz rezervi u budžet!
Izvor: Press, 12.Avg.2009, 23:00
Novac od kredita MMF-a, koji je odobren za jačanje deviznih rezervi zemlje, mogao bi da bude odlično rešenje za dopunu republičkog budžeta, kaže u intervjuu za Press Jurij Bajec, član Ekonomskog saveta u Vladi Srbije.. .Prema njegovim rečima, ovakav način finansiranja državne kase bio...
