Izvor: RTS, 10.Nov.2011, 11:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pojava antraksa u pirotskom kraju

Prvi put od 2004. godine, u okolini Pirota registrovan je slučaj zaraze antraksom. U jednom stadu u selu Vojnegovac uginule su tri ovce kod kojih je analizom utvrđeno da su bile zaražene opasnom bolešću, u narodu poznatom kao crni prišt.

Područje sela Vojnegovca kod Pirota zaraženo je antraksom, navodi se u rešenju nadležnog ministarstva. U šest okolnih sela sprovodi se vanredna vakcinacija stoke.

Meštani Vojnegovca kažu da su uznemireni zbog pojave >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << antraksa u njihovom selu. Dragan Ranđelović, vlasnik stada od devedesetak ovaca kaže da zbog zdravlja ukućana, ali i životinja, vodi računa o vakcinaciji stoke, a sada se, kako kaže, zbog novonastale situacije, strogo pridržava mera koje su naložile nadležne službe.

"Za sada nemam nikakvih problema. Nisam primetio bolesna grla, a ovce ne teram na ispašu od kada je otkriven antraks", kaže Ranđelović.

Vakcinacija i poštovanje uputstva veterinara sprečavaju širenje zaraze

Zbog prevencije, područje oko Vojnegovca, koje čine šest sela, proglašena je zonom nadzora. To pre svega podrazumeva vanrednu vakcinaciju ovaca, goveda, koza i kopitara. Ministarstvo poljoprivrede obezbedilo je besplatne vakcine, a veterinari kažu da je odziv vlasnika zadovoljavajući.

Antraks, ili crni prišt, je zarazna bolest koju izaziva bacil antraksa. Jedini siguran način zaštite je vakcina. Bacil antraksa može da formira "uspavane" endospore, koje u ekstremnim uslovima mogu da opstanu vekovima. Kada se udišu, progutaju ili dođu u kontakt sa oštećenom kožom mogu se vrlo brzo aktivirati.

Antraks je, pre svega, bolest biljojeda ali i drugih sisara i nekih ptica, koji gutaju ili udišu spore u toku ispaše na zaraženom području ili ishranom zaraženom hranom. Gutanje je najčešći put kojim se biljojedi zaraze. Mesožderi mogu biti inficirani konzumiranjem mesa i mlečnih proizvoda zaraženih biljojeda. Bolest se može proširiti i na ljude, bilo direktnim kontaktom, bilo upotrebom mesa obolelih životinja.

Radoslav Pavlović iz veterinarske klinike Pirot kaže da se ljudi pridržavaju uputstava, naročito oni sa velikim stadima, jer ne puštaju stoku na ispašu kako ne bi dolazi u kontakt sa drugim stadima, pa je, kako kaže, situacija, uglavnom, pod kontrolom.

Milovan Džunić iz sela Krupac kaže da mora postojati preventiva kao i da se mora voditi računa više nego do sada.

Antraks spada u grupu zoonoza i može se preneti sa životinje na čoveka direktnim  kontaktom, pa je veoma važna saradnja sa veterinarskom službom.

"Apelujemo da se pojača nadzor nad životinjama, kao i da se svaka sumnja na bilo koju bolest  prijavi nadležnom veterinaru. Nema mesta panici, ali je potrebno da ljudi budu obazrivi", kaže Miodrag Jovanović, direktor Veterinarske klinike Pirot.

Pirot je, kažu stručnjaci, distriktivno područje, tj. oblast gde se konstantno u zemlji nalaze spore bacilusa antraksa. Prethodni registrovani slučaj ove bolesti bio je 2004. godine. Mere zaštite su nepuštanje stoke na ispašu, zabrana klanja i prodaja mleka i mesa bolesnih životinja.

Vlasnici koji se ne pridržavaju naredbi nadležnog ministarstva i veterinarske  inspekcije, biće kažnjeni zakonski predviđenim merama.

Nastavak na RTS...