Izvor: RTS, 29.Jun.2017, 15:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počelo čitanje presude u graničmom sporu Hrvatske i Slovenije

Predsednik Stalnog arbitražnog suda u Hagu Žilber Gijom počeo je da čita presudu u graničnom sporu Hrvatske i Slovenije.
Čitanje presude počelo je navođenjem delova i načela arbitražnog sporazuma Hrvatske i Slovenije sklopljenog 2009. godine.

Čitanje presude predviđeno je do 16.00 časova.
Čitanju odluke u sudnici prisustvuje šef slovenačke diplomatije Karl Erjavec dok predstavnici >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Hrvatske nisu prisutni, u skladu sa odlukom Hrvatskog sabora iz jula 2015. o povlačenju iz arbitraže zbog "teške povrede arbitražnog postupka".
Hrvatski sabor je tada Sloveniji predložio da počnu pregovori o alternativnom rešavanju spora, pošto je ocenjeno da je arbitražni proces nepovratno kompromitovan kada je otkriveno da su se slovenački predstavnik u arbitražnom sudu Jernej Sekolec i službenica slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova Simona Drenik dogovarali o iznošenju slovenačkih argumenata i lobiranju kod drugih arbitražnih sudija.
I Sekolec i Drenik su se posle toga povukli a Hrvatska je izašla iz arbitraže pozivajući se na član 60. Bečke konvencije koji dopušta razvrgnuće sporazuma u slučaju njegove "teške povrede".
Hrvatska vlast i opozicija uoči objavljivanja odluke bili su jedinstveni su u stavu da je arbitražni sporazum za Hrvatsku "mrtvo slovo na papiru" i da na miran i trezven način treba tražiti drugi način rešavanja teritorijalnog spora vezanog za morsku granicu.
Slovenija je, s druge strane, saopštila da se odluka arbitražnog suda o graničnom sporu mora poštovati.
Za razliku od kopnenih, granice na moru između jugoslovenskih republika nisu bile određene, pa je to posle osamostaljenja bio glavni problem u odnosima Slovenije i Hrvatske.
Za Ljubljanu je u tom sporu ključno pitanje granica u Piranskom zalivu i mogućnost direktnog kontakta Slovenije s otvorenim morem.
Hrvatska se zalagala da granica u Savudrijskoj vali/Piranskom zalivu treba da ide od ušća reke Dragonje, gde završava kopnena granica i da se od te tačke zaliv razgraniči primenjujući crtu ekvidistance (jednake udaljenosti).
Slovenija je, s druge strane, tvrdila da ceo zaliv pripada njoj i da su to njene unutrašnje vode, jer je ona za vreme bivše Jugoslavije nadzirala ceo zaliv i da stoga treba primeniti načelo "Uti possidetis juris" , koje znači da svaka strana treba da zadrži za sebe ono što je ranije imala.

Nastavak na RTS...