Izvor: Vesti-online.com, 18.Dec.2014, 19:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Papa srećan zbog pomirenja Amerike i Kube

Papa Franja pozdravio je u četvrtak "male korake" diplomatije koji su doveli do jučerašnjeg prelomnog objavljivanja o novoj politici susedstva između Sjedinjenih američkoh država i Kube.

"Danas smo svi srećni jer smo videli dvojicu ljudi koji su toliko dugo vremena bili toliko daleko jedan od drugoga, kako čine prvi korak jedan ka drugom", rekao je papa u prvom obraćanju javnosti posle postizanja istorijskog dogovora predsednika Kube i SAD, Raula Kastra i Baraka Obame. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<

Obraćajući se grupi novih ambasadora pri Svetoj stolici, Franja je rekao da je diplomatija "plemenit posao... rad u malim koracima, i malim stvarima, koje na kraju dovedu do mira, i dovedu ljudska srca jedno uz drugo, šireći bratstvo među narodima".

Za papu Franju se smatra, kaže se u vesti Asošiejted presa (AP), da je odigrao ključnu ulogu u približavanju dojučerašnjih arhi neprijatelja, napisavši proteklog leta pisma Raulu Kastru i Baraku Obami pozivajući ih da nađu humanitarne razloge za rešavanje svojih razlika.

Ponudio je tada da Vatikan bude mesto sastanka pa je dogovor iskovan među vatikanskim zidovima u oktobru. Franjin iskusni diplomata visokog ranga, kardinal Petro Parolin, igrao je znacajnu ulogu u postizanju dogovora.

Kardinal Parolin rekao je danas  Radiju Vatikan da se napori Svete stolice u prevazilaženju konfrontacije na relaciji Kuba – Amerika mogu pratiti godinama unazad, ali da je tek Franjino delovanje bilo "odlučujuće".

"Papa je rekao mnogo puta i ja volim to da ponovim: 'Tamo gde ima problema, morate imati dijalog. I što veći problem bio, to veći i dijalog treba da bude'", naglasio je Parolin.

Pored Parolina, koji je od 2009. do 2013. bio vatikanski nuncije u Venecueli, najvećem savezniku Kube, i za jednog drugog visoko rangiranog prelata se tvrdi da je u jučerašnjem dogovoru imao ključnu ulogu a u pitanju je kardinal Haime Ortega.

Ortega je, naime, imao odlučujuću ulogu u poboljšanju veza između Katoličke crkve i zvanično ateisticke države na Kubi, još otkako je 1981. posato havanski arhibiskup. Pratio je posete dvojice papa Kubi, Jovana pavla Drugog i Benedikta XVI, a blizak je i sadašnjem papi, kreatoru konačnog dogovora Kuba-SAD, Franji.

Nastavak na Vesti-online.com...