Izvor: RTS, 30.Jun.2009, 19:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pad BDP-a od 3,5 odsto

Bruto domaći proizvod u prvom kvartalu ove godine opao za 3,5 odsto u odnosu na prošlu godinu. Najveći doprinos negativnom rastu imaju prerađivačka industrija, trgovina i građevinarstvo. Spoljnotrgovinski deficit 2,95 milijardi dolara.

U prvom kvartalu 2009. godine realni pad bruto domaćeg proizvoda u odnosu na isti period predhodne godine iznosio je 3,5 odsto.

U sektoru prerađivačke industrije zabeležen je pad od 20,9 odsto, u sektoru građevinarstva 14,4 >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << odsto, u sektoru vađenja ruda i kamena 7,4 odsto, a u sektoru trgovine 6,2 odsto.

Pozitivne stope rasta zabeležene su u sektoru saobraćaja 10,7 odsto, u sektoru finansijskog posredovanja 5,9 odsto i sektoru ostalih usluga - dva odsto.

Najveći doprinos negativnoj stopi rasta bruto domaćeg proizvoda od 3,5 odsto u prvom kvartalu imali su sektor prerađivačke industrije, sektor trgovine i sektor građevinarstva, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Spoljnotrgovinski deficit Srbije 2,95 milijardi dolara

Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih pet meseci ove godine bio je 2,95 milijardi dolara, što je 42,6 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Od januara do maja izvezeno je robe u vrednosti od 2,98 milijardi dolara, što je smanjenje od 34,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno za 5,93 milijardi dolara, što je 38,7 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom, iznosila je 50,3 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 46,9 odsto.

U prvih pet meseci 2009. nastavljene su tendencije pada izvoza i uvoza s kraja protekle godine, a glavni faktor za to je svetska ekonomska kriza, koja je dovela do pada privredne aktivnosti, kako u svetu, tako i u Srbiji, navedeno je u saopštenju.

Pad izvoza je posledica i velikog smanjenja cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu, a koji imaju veliko učešće u strukturi izvoza Srbije, dok je glavni uzrok smanjenja uvoza pad industrijske proizvodnje i domaće potrošnje u Srbiji.

U izvozu glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije pojedinačno bili su Bosna i Hercegovina sa 349 miliona dolara, Nemačka - 337,6 miliona dolara i Crna Gora - 299,9 miliona dolara.

U uvozu glavni spoljnotrgovinski partneri bili su Ruska Federacija sa 838,4 miliona dolara, Nemačka - 708,5 miliona dolara i Italija - 575,6 miliona dolara.

Najveći deficit sa Rusijom

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa članicama Evropske unije - više od polovine ukupne razmene, a najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Irakom i Makedonijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa, kao i nedovoljnog korišćenja Bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini od strane naših izvoznika.

Naš drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 497,7 miliona dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.

U izvozu Srbije najveće učešće imali su odeća, uglavnom vojni prsluci - 248 miliona dolara, gvožđe i čelik - 208 miliona dolara, žitarice i proizvodi od njih - 179 miliona dolara, obojeni metali - 150 miliona dolara i povrće i voće - 146 miliona dolara.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu bili su nafta i naftni derivati - 475 miliona dolara, prirodni gas - 449 miliona dolara, drumska vozila - 440 miliona dolara, gvožđe i čelik - 282 miliona dolara i industrijske mašine za opštu upotrebu - 275 miliona dolara.

Nastavak na RTS...

Economy.rs: Proizvodnja u prehrambenoj industriji smanjena 21,2 odsto

Capital.ba: Pad BDP za 3,5 odsto

EMportal: Pad BDP-a u prva tri meseca 3,5 odsto