Izvor: Blic, 23.Okt.2013, 20:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ostavljene udovice čekaju smrt

U nekim krajevima Indije udovica postaje “to” umesto “ona”. Socijalni sistem u Indiji praktično ne postoji, pa su udovice prinuđene da sredstva za život prikupljaju sa više izvora. Neke od njih pevaju molitvene pesme dva puta dnevno, četiri puta sedmično da bi zaradile 20 centi i činiju pirinča.

U ovom mestu, nekoliko sati vožnje jugoistočno od Nju Delhija, živi 15.000 žena kojima su muževi preminuli, zbog čega se naziva gradom udovica. Iako se indijske udovice >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << više ne spaljuju zajedno sa preminulim muževima, porodice ih teraju od kuće da ne bi nasledile novac ili imanje ili jednostavno da se otarase još jednih gladnih usta. Ne smeju ponovo da se udaju i moraju da obriju glavu i nose belu odeću kao znak raspoznavanja. Svi ih se klone kao da su kužne, jer vlada verovanje da čak i njihova senka donosi nesreću.

Indija ima oko 40 miliona udovica, ili 10 odsto ženske populacije u toj zemlji. Iako im sleduje državna penzija od pet dolara mesečno, od nje ne mogu da prežive. Žene su najčešće nepismene i nemaju račun u banci, niti bi umele da ga otvore, pa o njima brine dobrotvorna organizacija “Maitri”.

U nekim krajevima Indije udovica postaje “to” umesto “ona”. Socijalni sistem u Indiji praktično ne postoji, pa su udovice prinuđene da sredstva za život prikupljaju sa više izvora. Neke od njih pevaju molitvene pesme dva puta dnevno, četiri puta sedmično da bi zaradile 20 centi i činiju pirinča.

- Jedva preživljavam, ali meni ne treba mnogo. Kao i svi, i ja sam se nadala da će se moja deca brinuti o meni, ali se to nije desilo. Nisam imala izbora nego da dođem ovde - kaže Šakit Dasi (65) iz Argataja, na severu Indije.

Indija je i dalje mlada država. Starije stanovništvo broji svega devet odsto populacije. Međutim, broj starih neprestano raste. Ujedinjene nacije upozoravaju da bi taj broj mogao da se utrostruči i da u narednih 40 godina poraste do 300 miliona.

Većina je iz Bengala i prevalile su više od hiljadu kilometara, ostavljajući prijatelje i unučiće, jer ih niko više nije hteo. Okružene su ljudima koji govore hindu jezik, zbog čega se osećaju kao u stranoj zemlji.

- Moj muž je umro mlad i sama sam podizala četvoro dece. Zaova me isterala iz kuće, rekavši da je moj muž izdržavao porodicu, a pošto njega nema, ja moram da se snađem sama - priča 80-godišnja Sondi.

Problemima prehrane i zdravstvene zaštite u Vrindavanu bave se neke neprofitne organizacije. Niko, međutim ne može da objasni zašto baš taj sveti grad privlači tolike indijske udovice. U begu od stvarnosi mnogima je opredeljenje za duhovni život svojevrsno bekstvo od zemaljskog.

Mnoge udovice su prisiljene da prose po ulicama Vrindavana ili čekaju da im dobrovoljci ili hodočasnici udele šolju pirinča dok sede na kamenom podu hramova.

Mogu se videti kako se pogurene naslanjaju na štapove i tumaraju sporednim uličicama, dok su malobrojne srećnice smeštene u četiri komune pod pokroviteljstvom države.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...