Izvor: Blic, 27.Okt.2016, 22:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ortoreksija: Kad zdrava ishrana postane OPSESIJA
Ortoreksija je poremećaj ishrane koji podrazumeva preteranu potrebu da se hranimo što zdravije. Prema rečima austrijske psihoterapeutkinje Martine Binenštajn, takva “osoba ne može da unese u organizam ništa osim zdravih namirnica”.
Nema ništa loše u odluci da se hranite zdravo, pod uslovom da ne prestanete da uživate u hrani i da ste povremeno spremni na kompromis. Situacija se komplikuje ukoliko imate potrebu da detaljno ispitate u kojoj je meri svaka namirnica dobra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za vaše zdravlje. “Nije dovoljno da su tikvice organski gajena. Takve osobe moraju da znaju odakle su tačno stigle i šta proizvođač podrazumeva pod “organski” gajenom hranom.
Ishrana postaje životna tema i neprestano vam se mota po glavi”, objašnjava Binenštajn. Spisak namirnica koje smatramo “zdravim” sve više se smanjuje, tako da na kraju ne ostane gotovo ništa što možemo da jedemo. Ukoliko takva osoba prekrši pravila koja je sama sebi postavila, počinje da je muči griža savesti i ljuti se na sebe. Iz tako nastalog začaranog kruga veoma je teško izaći, ali kako dolazi do toga da zdrava ishrana do te mere zavlada nečijim životom?
Šta je zaista važno u životu?
“Reč je o pokušaju da se uspostavi kontrola nad stvarima koje izmiču našoj kontroli, pri čemu ortoreksičke osobe nastoje da zadovolje tu potrebu u oblasti ishrane”, objašnjava stručnjak. Verujući da imaju kontrolu nad sopstvenim telom, takvi ljudi je zapravo gube, što može imati pogubne posledice. Ortoreksija može da poprimi razmere koje su opasne po život, što se događa onda kada je telo iznureno i kada se jave jaki simptomi deficita.
Dodatni problem je društvena komponenta. “Osoba više ne može da jede u društvu, jer zajedničke obroke doživljava kao pretnju”. Najzad, ortoreksija, kao i svaki drugi poremećaj ishrane, može da odvede u izolaciju.
U vremenu kada smo bombardovani uputstvima šta sve treba da radimo da bismo sačuvali zdravlje, dok, s druge strane preovladava stav da je važnije da li se uklapamo u uobičajene tokove nego ko smo zaista, Binenštajn savetuje da zastanemo i zamislimo se nad time šta je u životu zaista važno, šta želimo i izaberemo najbolji mogući put: onaj koji nam omogućava da budemo zadovoljni i opušteni.
.jpg)
