Izvor: B92, 13.Avg.2014, 11:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Opterećeni odnosi Vatikana i Srbije

Odnosi Svete stolice i Srbije, a u okviru njih i daleko osetljiviji odnosi dve crkve, određeni su dubljim istorijskim iskustvom.

To potvrđuje i najnovija epizoda sa pozivom patrijarhu SPC da poseti Vatikan, što je prema "katoličkom" izvoru prihvaćeno, a iz SPS negirano.

Iako Vatikan nije priznao suverenost Kosova i osuđivao je vojnu intervenciju na Srbiju, odnosno SRJ, 1999. godine, međusobni odnosi i dalje su u znatnoj meri opterećeni, pre svega zbivanjima i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ulogom katoličke crkve tokom Drugog svetskog rata.

Najava kanonizacije kardinala Stepinca, nakon njegove beatifikacije 1998. godine, koja bi trebalo da se dogodi do kraja ove 2014. godine, izazvala je reakciju SPC i usledilo je, u junu, pismo kojim je predočen stav srpske crkve.

Posebno pismo tada je poglavaru Rimokatoličke crkve uputio i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, naglasivši da treba nastojati da se, zajedničkom mudrošću, ne načini potez koji bi bilo koga uvredio, imajući u vidu prošlost, iskustvo iz Drugog svetskog rata, odnosno ulogu Alojzija Stepinca u to vreme.

Od Drugog svetskog rata medjusobni odnosi sve vreme su bili pod utiskom teškog nasledja odnosa Vatikana prema postojanju tzv. NDH, odnosno strahovitom zločinu koji se u toj kvislinškoj tvorevini dogodio nad Srbima, a čiji su akteri naglašavali vernost rimokatolicizmu.

Kraljevina Srbija potpisala je Konkordat sa Svetom stolicom 24. juna 1914. godine. Reč je ugovornom odnosu kojim se reguliše pitanje statusa rimokatoličkih vernika u nekoj zemlji, njihovih ustanova, verskih i prosvetnih, kao i imovinsko finansijski status.

U to vreme, pošto se posle Balkanskih ratova 1912-1913. broj rimokatolika unutar Srbije bitno uvećao, ovakav ugovor bio je plod obostranog interesa.

Poseban motiv Srbija je tad imala u nastojanju da se, do tada postojeći, pokroviteljski status Austro-Ugarske nad rimokatolicima unutar Srbije nekako odstrani.

I u tome je uspela. Šta više, Kraljevina Srbija je avgusta 1914. iako je zemlja već bila u ratu, Konkordat ratifikovala.

Posle prvog svetskog rata, rezultati popisa iz 1921. pokazali su da su unutar Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 39 odsto gradjana bili rimokatolici.

Bila je to nova situacija, otuda je usledila potreba potpisivanja novog Konkordata, koji je konačno parafiran u Rimu 25. jula 1935. godine.

Ali njegova ratifikacija u Beogradu izazvaće krizu vlade i ulične demonstracije jula 1937. zbog oštrog protivljenja SPC, što je sasvim netaktično tada iskoristila i politička opozicija.

Iako izglasan u Skupštini, vlada Milana Stojadinovića odlučila je da ga povuče pre iznošenja pred Senat.

Odacivanje Konkordata na ovakav način, prema pojedinim rimokatoličkim autorima,

ostavilo je izuzetno gorak utisak na rimokatolike unutar Jugoslavije.

Zagrebački nadbiskup Stepinac tada je javno izrazio "sumnje u mogućnost zajedničkog života Srba i Hrvata u jednoj državi".

Iako su sve vreme tokom Drugog svetskog rata postojali diplomatski odnosi Jugoslavije i Svete stolice, poslanik Kraljevine Jugoslavije u Vatikanu tih godina bio je Nikola Sorkočević (Sorgo) izdanak jedne drvene dubrovačke aristokratske porodice, to nije sprečilo Pija XII da primi Pavelića, poglavnika tzv. NDH. formalno kao privatno lice.

Istina, Vatikan nije pro forme priznao Nezavisnu Državnu Hrvatsku.

Pošto je oktobra 1946. zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac osudjen na 16 godina zatvora, zbog podrše obrazovanju ustaške tzv. NDH 1941. i dela koja su potom usledila, pri čemu je iz Lepoglave pušten u neku vrstu kućnog pritvora u rodnom Krašiću 1951. godine, Rimokatolička crkva nastojala je da od njega napravi mučenika, dok su vlasti tadašnje Jugoslavije nastojale da na svaki način izbegnu da se on predstavlja kao stradalnik, i nudile su da napusti Jugoslaviju.

Usledilo je 1952. proglašenje Stepnica za kardinala od strane pape Pija XII.

Odmah potom te 1952. "zbog mešanja Vatikana u unutrašnje odsnose" dogodio se prekid diplomatskih odnosa Jugoslavije i Vatikana.

Otopljavanje je započelo 1966. godine, diplomatski odnosi su ponovo uspostavljeni 1970. da bi naredne 1971. predsednik Josip Broz Tito bio u službenoj poseti papi Pavlu VI, u Vatikanu.

Inicijative koje su tada usledile da papa poseti Beograd, patrijarh German, čije su reči 2. septembra 1984. u Jasenovcu bile: "Da praštamo, moramo, ali da zaboravimo, ne možemo", propratio je zaključkom - put pape u Beograd vodi preko Jasenovca.

Patrijarh Pavle je, prema pisanju medija, na slične inicijative devedesetih odgovorio: "Onda on (papa) nama dobro ne došao".

Godine 1992. 13. januara, Vatikan je priznao nezavisnost Hrvatske i Slovenije, dva dana pre nego što će to učiniti zemalje Evropske unije, odnosno tada Zajednice.

Devedesetih su odnosi bili komplikovani i prožeti teškom atmosferom rata u bivšoj Jugoslaviji.

Ipak, Sveta stolica je 1999. osudila vojnu intervenciju na Srbiju, odnosno SRJ.

Maja te 1999. na poziv rumunskog predsednika Emila Konstantineskua i patrijarha Teoktista "prvi papa - Sloven posetio je jedinu pravoslavnu latinsku zemlju", kako se tom prilikom izrazio jedan rumunski novinar.

Jovan Pavle II je tada, tokom NATO bombardovanja, u povratku iz Rumunije izrazio želju da poseti Beograd kao gest solidarnosti s gradjanima Srbije, ali Sabor SPC je imao drugačije mišljenje.

Patrijarh Pavle je isto tako odbijao inicijative da poseti Vatikan, kao i susret s papom tokom njegove poste Banjaluci juna 2003.

Prilikom najave obeležavanje 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta u Nišu bilo je reči da će biti pozvani poglavari svih hrišćanskih crkava, uključujući i papu, uz komentar da je neophodan dijalog istočne i zapadne crkve, što je u Vatikanu pozdravljeno, ali se nije dogodilo.

Predsednik Srbije Boris Tadić posetio je novembra 2009. papu Benedikta XVI.

Iz Vatikana se tada čula podrška evropskim integracijama Srbije kao i očuvanju njenog teritorijalnog integriteta.

Govoreći o mogućoj poseti pape Srbiji, Tadić je tada rekao da: "što se tiče države Srbije, taj poziv ostaje otvoren".

Na samom kraju juna ove 2014. prilikom susreta sa sekretarom Svete stolice nadbiskupom Dominikom Mambertijem, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da bi poseta pape Franje bila u interesu Srbije:

"Ne mogu da govorim o odnosima Katoličke i Srpske pravoslavne crkve, ali mislim da naši državni funkcioneri treba da imaju političke konsultacije sa tako značajnim političkim faktorom kao što je Vatikan".

U principu, Sveta stolica se drži pravila da papa ne posećuje zemlje iz kojih, uz poziv službenih vlasti, nije sledio i poziv većinske verske zajednice.

U tom smislu uzima se da je jedan od pretežnijih razloga za uzdržanost Srpske crkve, stav Moskovske patrijaršije. Što otvara niz ne samo medjucrkvenih nego i čisto političkih pitanja.

Nastavak na B92...