Izvor: Blic, 16.Sep.2014, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oni će vladati za 10 godina
Građani Srbije su, po svim istraživanjima, uglavnom umorni od aktuelnih lidera političkih stranaka. Međutim, ko bi te lidere prisutne u politici dvadeset i kusur godina mogao da zameni, već slabije znaju.
Ko je budućnost srpske politike? „Blic” je u svom rođendanskom broju pokušao da dođe do odgovora na to pitanje, birajući iz „postojeće ponude”. Predstavljamo mlade nade političkih stranaka, ambiciozne i perspektivne ljude mlađe od 30 godina, koji bi u deceniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pred nama mogli da preuzmu kormilo i u svojim partijama i u državi.
Aleksandar Jovičić, Srpska napredna stranka
Budući ministar privrede
Ima samo 27 godina, a već zauzima četiri važne političke funkcije. Narodni je poslanik, šef odborničke grupe SNS u Skupštini grada Beograda, u stranci je predsednik omladine i potpredsednik Izvršnog odbora. Za politiku se, kaže, interesuje od svoje 15. godine.
- Ono što je započelo kao radoznalost kroz praćenje skupštinskih zasedanja i televizijskih nastupa, ubrzo se pretvorilo u posvećen rad i aktivizam - objasnio nam je Jovičić.
Završio je ekonomiju i, kad bi mu sutra ponudili neki resor u Vladi, voleo bi da to bude privreda ili lokalna samouprava. Sebe za deset godina vidi kao muža i, pre svega, dobrog oca svoje dece.
Đorđe Đoković, Socijalistička partija Srbije
Omladinu i sport bira za resor
Ovaj 29-godišnji diplomirani menadžer politiku vidi kao partiju šaha.
- Sve je u vašim rukama, svaka odluka mora dobro da se promisli, a samo jedan potez može da vas dovede do pobede ili do poraza. Ja želim da povlačim dobre poteze - kaže on.
Srbija će, veruje, kroz deset godina biti članica EU.
- Srbiju 2024. vidim kao zemlju koja je punopravna članica EU i koja je most između Zapada i Istoka. Vidim je kao perspektivnu i uređenu zemlju, koja pruža mogućnost svakom mladom čoveku da ima podjednake šanse da uspe bez obzira da li dolazi iz sela ili iz grada - optimista je Đoković.
Kad bi mu sutra ponudili neki resor u vladi, bilo bi to Ministarstvo omladine i sporta.
Jovana Jovanović, Demokratska stranka
Doktorka bi vodila prosvetu
Jovana je jedina devojka koju u strankama smatraju za svog najperspektivnijeg člana. Iz Kragujevca je, ima samo 26 godina, a već je narodna poslanica i ima iskustva u lokalnoj politici. Takođe je predsednica Demokratske omladine. Studira medicinu. Volela bi da ima što više žena na ključnim mestima u državi, dok sebe vidi kao buduću ministarku prosvete ili omladine i sporta.
- Situacija u Srbiji je takva da četvoro od petoro mladih želi da ode iz zemlje nakon završetka fakulteta, jer školovanje završavamo sa zanimanjima koja nisu potrebna tržistu rada, pa mlade pripremamo za biro rada umesto za posao u struci - kaže ona.
U politici je jer je to „stvar opšte kulture, svako treba da učestvuje u procesima koji utiču na njegov život”.
Milan Milutin, Demokratska stranka Srbije
Premijer da, predsednik ne
Ovaj 25-godišnji pravnik ima cilj da Srbija bude „desno orijentisana zemlja, niskih poreskih stopa, jake konkurencije, rasterećenih privrednih subjekata i visoke zaposlenosti”.
Ne beži od toga da bude predsednik stranke, ministar ili premijer, ali mesto predsednika Srbije nije njegova ambicija.
- Predsednik države ne bih bio, jer davanje odlikovanja i pomilovanja može da obavlja i neko na nivou Tomislava Nikolića - oštar je Milutin.
I on bi voleo da preuzme resor ministarstva provete. Kako objašnjava, „kvalitetan obrazovni sistem preduslov je stabilnog društva slobodnih i mislećih ljudi, pa i privrede koja može da konkuriše privredama drugih zemalja. Verujem da bih mogao da doprinesem tome”.
Jovan Najdenov, Liberalno-demokratska partija
Diplomatija je njegovo polje
Diplomirani politikolog za međunarodnu politiku, sa 25 godina na funkciji je portparola LDP.
- Moj cilj je da dam svoj doprinos u okviru nekog boljeg i drugačijeg sistema, sposobnog da rešava probleme koji pogađaju svakog čoveka i kojima se decenijama niko nije bavio. Lične ambicije su tu manje bitne - kaže.
Još kao gimnazijalac imao je veliku potrebu da iskaže stav o potezima tadašnje vlasti, protiv koje je bio.
Najdenov smatra da bi najviše doprineo u reformi diplomatije, pri čemu bi menjao i, po njegovom mišljenju, dezorijentisanu spoljnu politiku.
.jpg)
