Izvor: B92, 06.Apr.2015, 10:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odata pošta braniocima Beograda

Polaganjem venaca na Spomenik pilotima, braniocima Beograda na Zemunskom keju obeležen je početak Drugog svetskog rata u tadašnjoj Jugoslaviji.

Centralnu komemorativnu svečanost, uz najviše državne i vojne počasti, uz pristustvo pripadnika Garde Vojske Srbije, predvodio je ministar odbrane Bratislav Gašić.

Uz Gašića, vence na spomen obeležje položili su predstavnici udruženja koja neguju tradicije oslobodilačkih ratova, penzionisani piloti i u ime Grada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Beograda gradonačelnik Siniša Mali.

Posle komemorativne svečnosti, Mali je istakao da je 6. april 1941. jedan od najtežih trenutka u istoriji Grada Beograda podsetivši da je tada poginulo skoro 4.000 građana, a da je na hiljade stanova i kuća uništeno.

Mali je istakao i da "današnjim polaganjem venaca odajemo počast onima koji su tog jutra (6. aprial 1941.) poleteli da brane naš Beograd".

Gradonačelnik Beograda je naglasio i da "to junaštvo ne smemo nikada da zaboravimo".

"Beograd postaje moderan grad, dolaze nove generacije i mi se razvijamo dalje, ali našu prošlost i naše junake ne smemo da zaboravimo", rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, na nama je da budemo odgovrni i da vodimo politiku da se ovakve žrtve i ovakvi događaji u budućnosti ne ponove.

Beograd mora da se seća 6. aprila 1941. kada je bio potpuno razoren i kada je stradao veliki broj građana, izjavio je gradski menadžer Goran Vesić.

"Ovaj dan zato treba da bude podsećanje na to šta smo preživeli i zašto se ovaj grad nije razvijao kao neki drugi gradovi koji u svojoj istoriji nisu doživeli ovakva razaranja. Uvek smo bili na pravoj strani, na strani antifašizma i nikad više ne treba da dozvolimo da se tako nešto ponovi", naveo je Vesić, a saopštila Gradska uprava.

On je dodao da nije bilo ni vojnog ni političkog opravdanja za bombardovanje, u kome je poginulo 2.274 ljudi, a nezvanično se smatra da je stradalo više od 4.000 građana.

"Ovo je bio političko-teroristički akt jer se vojska Kraljevine Jugoslavije povukla iz Beograda. Potpuno je srušeno 627 zgrada, 1.601 oštećena, a delimično skoro 7.000 zgrada, među kojima i škole, bolnice, crkve, porodične kuće, Glavna pošta i mostovi", rekao je Vesić gostujuci na Studiju B.

Beograd, kako je dodao, nikada nije doživeo takvo razaranje i tada su uništene mnoge važne zgrade, poput Narodna biblioteka Srbije, gde je izgorelo više od 300.000 knjiga.

Uništavanje knjiga, podvukao je, pokazuje da je Hitlerov cilj bio da se uništi ceo jedan narod, njegova kultura, istorija i tradicija.

Vesić je naveo i da se sa ponosom treba sećati Šestog lovačkog puka i 11 pilota koji su u potpuno neravnopravnoj borbi uspeli da obore više od 40 nemačkih bombardera, čime su odbranili obraz Beograda.

Nastavak na B92...