Izvor: Kurir, 04.Feb.2013, 14:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Niko kao JA!

Osobe koje hodaju uzdignute glave, veruju da su nepogrešive, vole izazove, ali ne prihvataju poraze, napete su i stalno osluškuju reakcije drugih, a što je najvažnije - zaljubljene su u sebe, pravi su narcisi

Stalno ste ispred ogledala. Mislite da fantastično izgledate. Kad se pojavite negde uzdignute glave, verujete da niko neće moći da ostane ravnodušan. Divno vam je u sopstvenoj koži. Očekuju vas novi zadaci, za koje, naravno, uvek imate rešenje i ništa ne prepuštate >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << slučaju. Ma, jednostavno ste sami sebi božanstveni! I to uvek, i niko nije kao vi!

A da niste možda narcis?

Nada Jovičić, psiholog, kaže za Dr Kurir da narcisizam može biti normalan i patološki, kad osoba oseća ljubav prema sopstvenoj imaginarnoj slici.

- U najranijem dobu normalna razvojna pojava je primarni narcisizam. On se javlja jer je beba potpuno zavisna od majke. U tom odnosu sva ljubav koju dobije ostaje samo njena. Kako dete raste, raste i njegova svest da je majka zasebno biće koje nije samo u njegovoj službi.

Tada uspeva da “premesti” pažnju s majke na samog sebe. To je sekundarni narcisizam, koji može da postane patološki u zavisnosti od stepena zaokupljenosti sobom. Tokom druge godine, s razvojem motorike, dete upoznaje svet. Majka treba da mu dozvoli istraživanja, ali da bude tu, jer će joj se dete povremeno vraćati po dozu podrške i topline.

Međutim, ako je ona tada preplašena, ljuta, depresivna, agresivna, prezauzeta ili previše štiti dete, ona će ta osećanja preneti na njega, a neće primetiti potrebu deteta da se divi njegovim novim sposobnostima. Dete će se razočarano povlačiti u sebe, u stid, u osećanje bezvrednosti, a to su osnove narcisističke ranjivosti. Takvo dete formiraće nestabilan identitet čije su glavne karakteristike nedostatak sigurnosti u sebe i večita glad za ljubavlju.

Opsednuto razmišljanjem kako da zadrži majčinu ljubav, dete gradi lažni identitet. To je ta imaginarna slika o sebi, da bi se dodvorilo majci, a u suštini njegove ličnosti ostaju strah, stid, praznina i bes - objasnila je Jovičićeva.

Prema njenim rečima, narcisistički poremećaj ličnosti formira se u ovom periodu, a najčešće počinje da se ispoljava u adolescenciji.

- Može da postane i prava patologija, a tada takve osobe ispoljavaju i neki vid paranoidnosti. Narcisi događaje i izjave drugih ljudi lično doživljavaju jer sebe smatraju centrom sveta. U osnovi, osoba s narcisoidnim poremećajem duboko je destruktivna i sebe žrtvuje vlastitoj predstavi o sebi - zaključuje Nada Jovičić.

Narcisi

- drže glavu visoko i ponosno

- govore brzo i samopouzdano

- energični su i zavodljivi

- deluju spontano, ali su vrlo kontrolisani i pod neprestanom tenzijom

- jaki su, izdržljivi, dobro koncentrisani i dobro obavešteni kako bi uvek mogli da budu u centru pažnje

- vole izazove, ali ne prihvataju poraze

- njihove rečenice često počinju s velikim “ja”

- ne prepoznaju osećanja i potrebe drugih

- često biraju partnere koji imaju zavisni poremećaj ličnosti ili jake ljude

- biraju poslove koji im donose centar pažnje i divljenje

- kad im samopouzdanje nije uzdrmano, osećaju se lepršavo, bezbrižno

- stalno osluškuju reakcije drugih

- hiperaktivni su i pod neprestanom tenzijom

- sebe često vide kao žrtve tuđe zavisti, a u stvari svoju zavist projektuju na druge

Nastavak na Kurir...