Izvor: Večernje novosti, 29.Nov.2015, 10:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nema zaposlenja ni za doktoranda

ŽIVIMO, mi fakultetski diplomci i s najboljim ocenama, u rodnom Gornjem Milanovcu kao u "Stradiji" pisca Radoja Domanovića. Uostalom, sve satirično u srpskoj književnosti i te kako je, nažalost, istovetno u stvarnosti, našoj sadašnjosti. Baš kao da je preslikano u ovdašnji život nas mladih, naročito u naše šanse za zaposlenje, ikakvu egzistenciju koja bi nam pružila o(p)stanak u zavičaju, a ne mučni beg iz njega ko zna kuda - sumorno priča nesuđeni profesor srpskog jezika i književnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Stefan Avramović (28). Naš sagovornik, u pustoj nadi da će mu neka srednja ili osnovna škola poveriti katedru, vredno se, na predlog svojih bivših profesora, upustio u sticanje doktorata na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta. Prethodno, na tom učilištu završio je master studije sa čistom desetkom, a osnovne sa prosekom 8,91. Nakon tih uspeha, od novembra 2011. traži zaposlenje. Uzalud... - Uredno, dokumentovano, blagovremeno sam se javljao na svaki raspisani konkurs za profesora srpskog jezika u svim školama ovog kraja, gradskim i seoskim, onda i u ataru Čačka. Međutim, primani su kandidati sa daleko nižim prosekom ocena od mog, manjim stepenom obrazovanja i dugim vremenom studiranja. U nekim školama, kandidati su već unapred bili predodređeni za taj posao, "pobeđivali" i pre konkursa koji je često bio samo formalno zamazivanje očiju pred zakonom i drugim konkurentima. Primani su, mimo reda i propisa, sinovi i kćeri političkih tata i mama, rođačka, komšijska deca... Klasični nepotizam, ništa drugo! Da bude još gore: direktori škola, političke ličnosti, imaju diskreciono pravo da odluče koji kandidati će biti primljeni, da i tako izigraju prednosti boljih - nastavlja ovaj doktorand, pokazujući diplome, ali i hrpu papira, sve odbijenice iz škola u kojima je uzaludno konkurisao. U svojoj beznadežnosti, često stiče utisak da u tim odbijanjima možda nosi "krst" svog oca, koji se duže vreme bavio politikom i, uglavnom, bio opozicionar mnogim "garniturama". Mada to nipošto ne bi smeo biti "kriterijum" za (ne)zaposlenje, ali dešava se i takva "smetnja"... - Tražim "mesto pod Suncem" u bibliotekama gde rade mnogi sa srednjoškolskom diplomom... Mogu da predajem i predmet Građansko vaspitanje, ali ni tu za mene nema mesta. Da li da javno štrajkujem glađu, kao neki prosvetari? Da bežim iz svog grada? Biće da ovde vlada nepisano pravilo: što bolje i više učiš, u životu gore prolaziš - razočarano zaključuje Avramović. RADIO KRATKO RADIO sam četiri meseca na zameni jedne profesorke u OŠ "Dr Dragiša Mišović" u Čačku. I to, bez ičije protekcije i "veze". Svaka im čast za to! Bili su prezadovoljni mnome, i ja njima. Neko vreme sam honorarno bio lektor u milanovačkim "Takovskim novinama". Novinari i uredništvo su profesionalno i kolegijalno sarađivali sa mnom - priča Stefan. PISMA MINISTRIMA - PISAO sam bivšem ministru prosvete Tomislavu Jovanoviću, a sadašnjem Srđanu Verbiću četiri puta. Argumentovano, činjenično iznosio drastične slučajeve prijema profesora u škole mimo reda i zakona. Ni od jednog nisam dobio odgovor. Na telefonske pozive javljale su mi se službenice Ministarstva, pravdale ministra kako ima puno posla - kaže Stefan.

Nastavak na Večernje novosti...