Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Nov.2010, 21:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

(Ne)zabrinjavajuće izjave o Velikoj Albaniji

BEOGRAD -

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković rekao je večeras da izjave predstavnika opština Preševo i Bujanovac o Velikoj Albaniji nisu zabrinjavajuće i da im ne treba pridavati toliko pažnje.

"Svako može da izjavi ono što želi i smatram da tome ne treba pridavati toliko pažnje. I ranije je bilo takvih izjava, ali nisu dobile toliko pažnje", rekao je Marković TV B92 i dodao da ima pozitivnih stvari koje govore o sasvim drugačijem raspoloženju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << dela albanskih političara, ali da se o tome manje govori.

Ministar je ukazao i da ne smatra da postoji podrška za internacionalizaciju pitanja juga Srbije, ocenivši skup u Tirani neozbiljnim.

"Uprkos tome što stanje nije dobro, što ima ljudi koji misle to što misle i koji su lideri nekih političkih stranaka, institucije Srbije treba da nastave započet posao, kako bismo svojim radom i rezultatima 'izbili' eventualne argumente, koje bi neko pokušao da upotrebi", istakao je Marković.

On je kao pozitivno naveo to što je više od polovine punoletnih građana sa pravom glasa odlučilo da formira Nacionalni savet albanske nacionalne manjine i što je formirana multietnička vlast u Bujanovcu.

Marković je naglasio da bez obzira na to što je komunikacija sa albanskim političarima na jugu Srbije teška, treba raditi na tome da se život u Preševu i Bujanovcu učini podnošljivijim nego što je danas.

Odgovarajući na pitanje da li očekuje tenzije na jugu Srbije uoči razgovora Beograda i Prištine, Marković je naveo da su "tenzije nešto sa čime se on suočava stalno".

"Uveren sam da sve ide u pozitivnom pravcu. Danas imamo Albance u Koordinacionom telu, Srbe u lokalnoj vlasti u Bujanovcu i Nacionalni savet albanske nacionalne manjine, koji zajedno sa nama treba da reši pitanje službene upotrebe jezika i pisma, kao i obrazovanja", kazao je Marković.

Ideja opasna - država da reaguje

Ideja o "prirodnoj Albaniji", predstavljena ovog vikenda na skupu u Tirani, ima kontinuitet od 130 godina i može biti izuzetno opasna, upozorio je danas istoričar Ljubodrag Dimić i pozvao državne organe u Srbiji da reaguju.

Dimić, koji je šef Katedre za istoriju Jugoslavije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, rekao je Tanjugu da je dužnost države da se "uključi u tu priču i vidi kuda ona vodi", mada Srbija u ovom trenutku ne može da učini više od diplomatskog protesta.

Ideja o velikoj Albaniji, ukazao je, jeste "žilav projekat" koji se tiče teritorijalnih okvira više balkanskih država - Makedonije, Albanije, Srbije i Crne Gore, a nekada je obuhvatao i Grčku.

"Istorija nas uči da je sve moguće kada je reč o realizaciji ideje koja figurira još od 1877. godine", naveo je on i ukazao da "Albanci čitavog veka traže podršku za taj projekat", prvo od Turske, a zatim od Harzburške monarhije i Italije.

Posle Sovjeta i Kine, okrenuli se Americi

Posle Drugog svetskog rata, naveo je Dimić, Albanci su podršku tražili od Sovjetskog Saveza, pa se i Kina neko vreme pojavljuje kao kreditor albanskih planova, da bi danas to bila najveća sila na svetu - SAD.

Prema njegovim rečima, to ukazuje na veliku upornost albanskih političkih elita da realizuju ideju o "velikoj Albaniji", koja se sada ne promoviše "oficijelno", već se "protura" preko nevladinog sektora.

"Zvanične institucije u ovom trenutku tu ideju neće promovisati, zato što ona ne može da prođe, ali će ići alternativnim putevima", ukazao je Dimić i ponovio da su to "izuzetno važne i opasne stvari za Srbiju".

Osvrnuvši se na istorijske činjenice, on je podsetio da je 1877. godine u Carigradu formulisana ideja o "vilajetskoj" Albaniji, koja je trebalo da obuhvata Albaniju sa Epirom, Skadrom, Tiranom i EIbasanom, Grčku, Makedoniju sa Debrom, Skopljem, Gostivarom, Prilepom, Bitoljem i Ohridom, kao i Peć, Đakovicu, Kosovsku Mitrovicu, Prištinu, Preševo, ali i Novi Pazar i Sjenicu.

"Albanci od te ideje o velikoj Albaniji nisu odustali ni nakon formiranja njihove države 1912, odnosno 1913. godine", naveo je on.

Dimić je rekao da želju da se identifikuje "neki albanski prostor" potvrđuju i dokumenti Albanske akademije nauka i umetnosti iz 20. veka gde se otvoreno nudi isti koncept koji se sada zove "prirodna Albanija".

Tužilaštvo će reagovati "u granicama svojih ovlašćenja"

Portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić izjavio je da će će Tužilaštvo, u granicama svojih ovlašćenja, reagovati povodom izjava čelnika opština Preševo i Bujanovac na skupu u Tirani, povodom promovisanja "Liste prirodne Albanije".

"Proverićemo šta su i u kom kontekstu rekli na promociji 'Liste za prirodnu Albaniju'. Ukoliko se, po dobijanju potrebnih informacija, utvrdi da u njihovim nastupima ima elemenata krivičnog dela, nadležno tužilaštvo će inicirati pokretanje postupka", kazao je Zorić u izjavi za "Politiku".

Lista za prirodnu Albaniju

Predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa, potpredsednik te opštine Orhan Redžepi i predsednik SO Bujanovac Jonuz Musliju podržali su u subotu u Tirani ideju "Liste za prirodnu Albaniju", da se "objedine delovi teritorija Makedonije, Grčke, Kosova, Crne Gore i Srbije, susednih država u kojima Albanci čine većinsko stanovništvo", navodi list.

Na skupu je zaključeno da od Međunarodnog suda pravde treba tražiti revidiranje Londonske konferencije iz 1913. godine, kao i Berlinskog kongresa "da bi se ispravile greške prema Albancima koje su nastale nakon povlačenja osmanske imperije sa tog prostora".

Haljimi: Nije to mnogo važno

Po oceni poslanika Skupštine Srbije Rize Haljimija, lidera Partije za demokratsko delovanje, skup u Tirani (kome nije prisustvovao) nema posebnu političku težinu.

"Reč je o promociji koncepta jednog političkog analitičara (Koče Denaja), koji nema političku težinu, i o političkom marketingu za prikupljanje političkih poena što se tiče lokalnih partija. U prilog tome govori i činjenica da mediji iz Tirane i Prištine nisu dali neki poseban značaj ovom događaju, niti su ga podržale najveće političke partije sa Kosova ili Albanije", kazao je Haljimi.

Dragišić: Opasno istupanje

Za profesora Fakulteta za bezbednost Zorana Dragišića, međutim, istupanje funkcionera sa juga Srbije je vrlo opasno.

"Reč je o kontinuitetu jedne separatističke politike koja opštine na jugu Srbije smatra istočnim Kosovom i mislim da država mora da reaguje oštro, tim pre što već imamo iskustva sa oslobodilačkom vojskom Preševa, Bujanovca i Medveđe, koja je delovala kao teroristička organizacija. Zbog toga ovo treba veoma ozbiljno shvatiti", kazao je Dragišić.

List navodi da je u Kancelariji Evropske komisije u Beogradu rečeno da nije njihova praksa da komentarišu ovakve skupove, a sličan odgovor dali su i u misiji OEBS-a, iz koje je saopšteno da ne mogu da komentarišu nepotvrđene izjave.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

S media: Marković: Ne zaslužuju pažnju